NAJPOZNATIJI RUSKI PSIHOLOG OTKRIVA: Ako roditelji nisu umeli da se raduju, to se prenosi i na vas!

Saveti jednog od najpopularnijih ruskih psihologa, u vezi sa temom koju Mihail Labkovski smatra glavnom u psihologiji. Reč je o sposobnostima da se uživa u životu. O tome zašto smo nesrećni, koje prepreke stoje na tom putu i šta treba da promenimo da bismo bili srećni.

1. Ne plašite se da budete srećni

Većina ljudi živi u porodicama u kojima nije prihvatljivo da se uživa u životu, gde nije dobro govoriti da je kod tebe sve dobro. Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju predaje se nama, i mi verujemo da je život tako uređen. Još jedna naša karakteristika – je ideja ako bi nam sve išlo dobro za to ćemo sigurno morati da “platimo”. Mi se plašimo da uživamo u životu i povezujemo to sa nečim lošim.

​ 2. Prestanite da sažalijevate sebe

Kada pričate drugima o svojim problemima, šta želite? Želite da se žalite, a ne i da ih rešite. Kult patnje je još jedna naša karakteristika. Lakše nam je da patimo nego da živimo srećno. Zdrav čovek ili prihvata situaciju ili je menja. Neurotičan i ne prihvata i ne menja. Uzmimo, na primer, fizičku bolest, koja realno ne dozvoljava da se uživa u životu. Ali zdravi ljudi se leče, a neurotični žele da boluju, jer imaju razlog da sažalijevaju sebe. Ljudi su spremni i da umru, jer lečenje – znači da žele da žive i uživaju.

Sreća je kada se probudiš i ništa ti nije: Mihail Labkovski, psiholog!

​ ​3. Odvojite realne probleme od izmišljenih

Neurotičan od zdravog čoveka se razlikuje po tome što zdrav čovek brine zbog stvarnih problema, a neurotičan zbog nepostojećih. To je skoro hobi – izmisliti sebi problem i patiti zbog njega ceo dan.

4. Ne pokušavajte da pomažete svima

Želja da se pomogne drugima proizilazi iz toga što ne verujete da vas mogu voleti tek tako. Kroz pomoć drugima pokušavate da podignete samouvažavanje. Stoga, ako ne traže, bolje je ne mešati se ljudima. Fokusirajte se na one kojima je pomoć zaista potrebna.

5. Ne govorite, kada vas ne pitaju

Kada odgovarate na pitanja koja vam nisu postavljena, tada ispoljavate svoju zabrinutost. Prolazim ja tako jednom sa devojkom pored grozne prodavnice pod nazivom “Garderoba” i ona kaže: “Kakva divna haljina”, a posle minut mog ćutanja: “Znala sam da nisi pravi muškarac.”

​Ona je uzgred, stopostotna žena. Da je tražila da joj je kupim, ja bih je kupio, ali ako u takvim situacijama odmah krenete prema kasi – vi ste nesiguran čovek.

Psiholog Mihail Labkovski: Jedino ako imaš zdravu psihu možeš da živiš sa samo jednim partnerom!

6. Odvojite ljubav od zavisnosti

Ljudi nikada ne odbacuju to što vole. Uzmimo, na primer, pušenje. Ja sam pušio 37 godina, zadnjih 10 tri pakle dnevno. Jednom sam ih ostavio na sat i četrdeset minuta, kada mi je doktor rekao da ću uskoro imati srčani udar. Prestao sam da pušim kada sam rekao sebi da ja ne volim cigarete, samo sam zavisan od njih. Neurotičari ne mogu da razlikuju zavisnost od ljubavi.

7. Rutina – nije uvek loša stvar

Ja se bavim rutinom (držim predavanja) 35 godina i osećam se sjajno jer sam konzervativan čovek. Setite se šta je Rabinovič pitao zarobljenike: ” Zašto stalno hodate po ćeliji, mislite, ne sedite?”. Neurotičari ne mogu spokojno da žive, stalno nešto menjaju, plaše se da nešto neće uspeti, stiču peti stepen obrazovanja. Kada se pojavi mogućnost da ništa ne rade, njima biva neprijatno.

8. Menjajte sebe, a ne druge

To se pre svega odnosi na vaspitanje dece. Ne možete, ne radeći ništa na sebi, raditi nešto sa decom. Oni ne usvajaju ono što govorite, oni usvajaju to što vi radite i kako se ponašate prema drugima. Savetovao sam 70-godišnju ženu koja nije shvatala zašto je sin od 40 godina, ne zove na telefon. Ispostavilo se da mu je ona nametnula taj svoj scenario još kada je imao 15 godina. Zato se setite, šta kaže stjuardesa u avionu – prvo stavite masku sebi, potom deci.

9. Lakše se odnosite prema kritikama

Zamislite, sedite u metrou i ulazi baka. Ceo vagon gleda u Vas sa mržnjom, a vi katapultom izlećete sa mesta. Zašto ste to uradili, jer baka nije tražila da ustanete? Ovde je stvar u niskom samovrednovanju i strahu od osude. Eksperimentišite i ne ustajte, ako ne želite. Bez obzira šta da govore – da ste bez savesti, da takvo smeće u životu nisu sreli, ne reagujte. Tokom vremena, shvatićete da tuđu ocenu možete da ignorišete.

10. Radite samo ono što želite

Klasičan primer je sa decom, kada se igrate sa njima, jer tako treba. Pošto sam ja dobar čovek, dakle, moram da se igram. Prekinite to. Igrajte se sa njima kada želite, a kada ne želite – ne igrajte. Deca takođe osećaju kada vam to nije interesantno, a osećaj krivice nije ljubav. Igrajte se sa decom, kada želite i koliko želite. I bez toga imate gomilu obaveza.

(Stil.kurir.rs)