PAS SALUKI JE DAR OD SAMOG BOGA: Plemićki pas neverovatne inteligencije, brzine i snage!

Predsednik Srbije pohvalio se poklonom koji je dobio od šeika Nasera bin Hamada bin Isa Al Kalife, a u pitanju su dva psa rase Saluki.

Jedna od najstarijih vrsta, Saluki se smatrala darom od Boga (Alaha).

Kako tvrde stručnjaci, brz je kao vetar, vitak kao supermodel i beskrajno privržen svojim ljudima. Lako ga je održavati, izazov trenirati i nije mu baš za verovati kada je pušten sa povoca.

Nekada poznat kao persijski hrt ili lovac na gazele, saluki se dugo smatrala jednom od najstarijih pasmina. Nedavna genetska istraživanja dokazuju istinitost ovih tvrdnji.

Naučnici smatraju da saluki i druge antičke rase potiču od prvih pasa i da su svoj život živeli sa vlasnicima – nomadima. Izgledi pasa slični salukijima – sa telom hrta i paperjastom dlakom na ušima, repu i nogama – pojavljuju se na egipatskim grobnicama iz 2100 p.n.e, tačnije pre nekih 4,000 godina. Još starije su rezbarije iz sumerijanske imperije (7,000 do 6,000 godina p.n.e.) koje pokazuju pse frapantno slične salukijima.

Faraoni su sa njima lovili gazele i zečeve, uz pomoć sokolova. Psi su često nakon smrti bili počastvovani mumificiranjem. Nomadski muslimani, koji su uglavnom prezirali pse smatrajući ih nečistim životinjama, salukija su smatrali poklonom od Alaha i dali mu počasni nadimak „el hor“, što znači „plemeniti“.

Jedino su njima dozvoljavali da spavaju unutar šatora. Pasmina je, možda, dobila ime po drevnom gradu Saluka (Jemen) ili po gradu Seleukia (Sirija). Druga teorija ukazuje da je naziv transkripcija arapske reči za lov.

Bili su rasprostranjeni na Bliskom istoku, a mogli su se naći i u Persiji (današnji Iran), Siriji, Egiptu, Palestini, Anatoliji, Mesopotamiji i Arabiji. Prvi dokument da je saluki stigao u Veliku Britaniju bio je 1840., ali tek nakon Prvog svetskog rata, kada su se mnogi britanski vojnici vratili sa psima sa Bliskog istoka, pa je tako rasa utvrđena u Britaniji.

Karakteristike

Izuzetno specifičnog izgleda, građom tela dosta podseća na hrta. Glava mu je veoma izdužena, a lobanja široka srednje veličine. Ima velike tamne oči, ovalnog oblika i uglavnom crn nos. Vrat je dug i vitak, rep blago savijen, a leđa jako široka. Visina se kreće od 59 do 72 cm, a težina od 20 do 30 kg. Ženke su, po pravilu, niže i lakše.

Temperament

Poreklo persijskog hrta prekriveno je peskom vremena, ali se veruje da pasmina datira još iz antičkog doba. Saluki je definicija gracioznosti i brzine, pa zasigurno zaslužuje naziv koji su mu dodelili njegovi arapski odgajivači – Plemić. Uzgajan da bude brz, snažan i izdržljiv, u svojoj dugoj, uskoj glavi i elegantnom, ali mišićavom telu, nosi sve potrebne kvalitete.

Prekrasan, rezervisan, nežan i ne preterano demonstrativan. Srećan će biti da kroz mirno druženje dokaže svoju odanost prema porodici. Nemaju svi tu čast da budu prijatelji jednog salukija, a nekolicina koja to ima, beskrajno mu je zahvalna.

Mnogi mu se dive zbog egzotičnog izgleda, ali nisu svi pogodni za život sa ovim živahnim i nezavisnim lovcem. Svaki pokret, bilo to veverica, mačka ili automobil, aktiviraće njegov nagon za jurnjavom i neverovatnu brzinu i tada se nimalo neće obazirati na vaše komande.

Osim ako ga na povocu ne drži neko snažan ili je pak u ograđenom dvorištu, nažalost, svoj život će jurcajući za životinjama ili nečim drugim, skončati pod točkovima auta. Svi psi trebaju biti bezbedni, ali kod salukija je držanje na čvrstom povocu obavezna stavka. Možda mislite da jedinke koje žive na selu upadaju u manje neprilika, ali poznati su i po tome da jure i bore se sa kozama, vidrama, lisicama, rakunima, zmijama, vevericama i jelenima.

Da bi bio bezbedan i da bi istrošio energiju, morate mu obezbediti dovoljno široko i dobro ograđeno dvorište, gde se može istrčavati, pa stoga nije pogodan samo za život u stanu (ograda mora biti jako visoka jer psima ove rase nije probem da preskoče). Ako pak nemate veliki posed, vodite ga u provereno ograđen park za pse, zatvoren školski teren itd. Ako mu možete parirati, biće vam odličan partner u džogingu (naravno, pod obavezno na povocu!). Takođe je dobar u agilnosti, poslušnosti i praćenju.

Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima

Odlični su saputnici starijoj deci, ali se ne preporučuju domovima sa malom decom. Jako su tolerantni, ali mladi salukiji mogu biti nestašni i previše aktivni za mališane mlađe od osam godina, a njihova tanka koža i koščata muskulatura čini ih podložnim povredama ukoliko su deca nepažljiva.

Generalno se dobro slažu sa drugim psima, ali ipak, najradije biraju društvo drugih salukija ili barem drugih lovačkih pasa, karakterno sličnih njima. Male pse i mačke iz svog domaćinstva neće loviti, ali druge životinje poput ptica, hrčkova, miševa, zečeva mogu za njih predstavljati preveliko iskušenje.

Nega

Persijski hrt – saluki ima kratko, glatko, svilenkasto krzno. Celo telo može biti kratkodlako, sa malo paperjastog na nogama, zadnjem delu butina, a ponekad na ramenima i donjoj strani repa. Duge uši su takođe prekrivene svilenkastim krznom.

Može biti bele, krem boje, žuto-smeđe, zlatne, „grizli“ boje, crne i tamno-žute, trikoloran (bela, crna i tamno-žuta). Pigmentacija nosa je crna ili tamno-braon.

Izuzetno su čisti, jako malo se linjaju i nemaju neprijatan miris. Četkajte ih jednom nedeljno kako biste uklonili mrtvu dlaku i održali prirodnu vlažnost kože. Delove sa paperjastom dlakom redovno češljajte da se ne bi zamrsili. Kupanje vršite po potrebi, a dovoljno je samo da ih obrišete vlažnom krpom.

Pod ostalu brigu i negu spada održavanje zuba, usne duplje, ušiju, noktiju, nosa, kao i proveravanje kože, šapa i očiju.

Zdravlje

Persijski hrtovi su skloni osetljivosti na anesteziju i određene lekove (ovoj osetljivosti podložni su zbog niskog nivoa masnoće. Svi veterinari bi trebalo da budu upoznati sa ovom činjenicom, ali vam ništa ne predstavlja problem da im, pri poseti, to i sami napomenete). U ostale bolesti spadaju hemangiosarkom (maligni kancer slezine i krvnih sudova), hipotiroidizam i kardiomiopatija.