Podneli bezbroj nesreća

Ovaj balkanski narod proglašen je za najukletiji: Patnja im je zapisana u genima!

Pored velikih stradanja, još jedan faktor je naučnike ostavio bez reči, a to je reakcija ovog naroda na loše prilike, nesreću i katastrofu

Objavljeno: 15.01.2021. 09:38h 09:40h
Autor:
Foto: Shutterstock

Nedavno se jedno američko istraživanje završilo kao serijal po imenu „ukleta mesta sveta“. Jedna od tema dotakla se naroda Balkana, sa fokusom na Rumune, a naslov emsije glasio je "ukleti narod".

Američka istraživačka ekipa National Geographic-a, fokusirala se na mesto sa najvećom koncentracijom ljudskih nesreća na svetu u svim stolećima do sada. Prema statistici, to bi trebalo da je Balkan, Rumunija i okolina. Od početka novog vremena i nove ere, ovde su zabeležena velika ljudska stradanja, što zbog prirodnih katastrofa i surovosti prirode, što zbog osvajača, sistema i vladara.

„Ukletost“ Rumunije, kažu, potiče od čuvenog oholog vladara Vlada. Ovaj gordi istoriski lik, koji je čak prozvan i grofom Drakulom, zbog navodne surovosti u kažnjavanju ljudi. To je prvo veliko prokletstvo Rumuna, izuzevši surovost trusnog tla pre nove ere i na samom početku, pa potom i jakih zima i nevremena, gladi…

Kako je borac za pravoslavlje postao monstrum žedan krvi: Ovo je prava istina o grofu Drakuli!

Drakulin dvorac u Transilvanijifoto: Shutterstock

Još jedan faktor je naučnike ostavio bez reči, a to je reakcija ovog naroda na loše prilike, na nesreću ili katastrofu. U nekoliko velikih nesreća koje su uzeli u obzir pri istraživanju, i nekoliko preživelih iz istih, prepoznali su „suludu“ pribranost preživelih sa obzirom na okolnosti, odsustvo panike i okamenjenost emocija, i vrlo racionalne reakcije. Ovo je istraživače potpuno zbunilo, jer bi oslobađanje hormona pri pretećim okolnostima trebalo da dovede do panike sve ljude, ali ne i Rumune.

Istraživanje je uključilo i slučaj stjuardese u drugom stanju koja je doživela pad u more pa potom i drugi peh pri spuštanju aviona i slučaj čoveka koji je preživeo potapanje trajekta. Fascinantna je bila na prvom mestu lakoća i šaljivost sa kojom se prisećaju nemilih događaja a potom su priznali da se sećaju svakog trena nesreće, ali da tada nije bilo panike u njima i da su bili mirni kao da su sigurni da će preživeti, a opet nije se javila ni uverenost u preživljavanje. Bili su okruženi poginulima, olupinama, čak i grabljivcima poput morskih pasa, i opet su delovali smireno i racionalno.

Posle detaljnog istraživanja DNK naroda Rumunije, ustanovljeno je da je jedino objašnjenje za ovakve reakcije urođena i generacijski zapamćena- patnja. Veruje se da su prethodne generacije bile naviknute na patnju, težak život i da su morale imati sposobnost preživljavanja nemogućeg. Tako današnje generacije ne smatraju vanredne okolnosti i nesreće toliko stresnim, već kao da su prosto navikli takve okolnosti da žive, te da znaju da reaguju i šablonski mirno izlaze iz loših okolnosti.