Zamišljam....
Gore se neko zaista trudi da se nama ostvare snovi: Ljudi, uozbiljite se, ne ljutite Univerzum!
Tako nekad maštam da se gore na nebu okupio tim, sve kreativni, mladi ljudi, a cilj im je da nama pomognu da ostvarimo snove
Autor:
Ponedeljkom ujutru u 9h imaju sastanak gde planiraju i razgovaraju o trenutnim snovima, željama, ciljevima.. Šef odeljenja čita nove želje sa planete Zemlje, a svi ostali iz zapisuju u svoje dnevnike.
Petar sanja da postane slikar.
Kosta želi da bude kuvar.
Nataša fotograf....
Kada pročita sve ženje, šef namešta naočare i kaže:
"U redu, momci, krenimo! Mi smo sjajan tim! Mi smo profesionalci!"
I oni odlaze. Smišljaju neverovatne scenarije i zaplete. Vreme i mesto su tačno određeni da se osoba suoči sa slučajnim ljudima i događajima.
Oni planiraju, prave rasporede, dogovaraju se sa osalim grupama a sve kako bi Petar ispunio svoj san, a da opet ne našteti Kostinom snu.
Oni rade veliki posao. Ne spavaju noćima, ne vide decu i ljubimce. Sanjaju da će posle ovog posla definitivno tražiti od šefa odmor.
A sada je projekat potpisan. Sve je dogovoreno. Dolazi dan D. U kalendaru zaokruženo slovo crvenom bojom. Sve je dogovreno sa astrološkim odeljenjem. Blizanac u Ovnu, sve je kako treba.
Čovek napušta kuću. Shvata da je zaboravio ključeve. Dok trči po ključeve, propušta autobus. A na poslu je šef zver i čeka da se reši hitan projekat. Čovek pozivajući taksi, shvata da će danas ostati bez ručka, jer će poslednji novac otići na taksi.
Namrgođen i očigledno nesrećan čovek ulazi u taksi. Taksista odlučuje da ga "raskravi" atmosferu i pali radio. Sa radija dopire glas: "O happy day..." Čovek traži da se prebaci stanica. Taksista revoltirano premota na prvu sledeću radio stanicu, na kojo se oglašava neka umetnička škola. Broj telefona se ponavlja dva puta. Taksista kaže: "Oh, pozvaću ovu školu. Moja kćerka lepo crta. Ima 5 godina i veoma je talentovana."
Čovek mu tužno reče:
"I ja sam u detinjstvu dobro crtao."
Na radiju, ista reklama se opet pušta.
Tamo na nebu kreativni tim gleda na dole ukrštenih prstiju. Niko ne diše. Ne pomeraju se. Niko ne ide u toalet. Muva se sledila u letu.
Čovek zapisuje broj telefona u svoju svesku.
Cela kreatinva grupa je odahnula. Otvara se šampanjac. Svi aplaudiraju i smeju se. Neko se zavrteo u krug od sreće.
Čovek se vraća kući. Priča ženi o reklami za umetnički školu. Ona mu odgovara: "Šta sanjariš? Ne pričaj gluposti, molim te..."
I čovek razmišlja: "Ma da li ima smisla! Glupost! Nisam slikao od detinjstva. Da, setio sam se nedavno kako sam bio srećan dok sam slikao. Čak sam hteo da kupim nove četkice, ali nisam imao dovoljno para. Kako da odem do ove škole? Smejaće mi se kada me vide ovako starog..."
A gore na nebu svi navijaju: HAJDE, MOŽEŠ TI TO...
Čovek uzima svesku i cepa broj telefona umetničke škole....
Na nebu muk. Neko baca papire i viče: "Ne mogu više ovo da radim, dajem otkaz!" Ceo tim je smušen i nesrećan. Šef odeljenja za ispunjenje snova zahteva da se napiše ozbiljan izveštaj. Ko je zabrljao? Zašto posao nije urađen kako treba? Za kreativni tim, odmora nema!
.... Ajde ljudi, uozbiljite se! Nemojte da ljutite Univerzum. Momci tamo zaista pokušavaju, rade bez odmora da se vama ispune snovi, a vi - odustajete!
Na kraju krajeva - sve se na kraju svodi na vašu želju i volju da istrajete!
(prevod Stil.kurir.rs)