Sve što me ne ubije, čini me jačim: Rekao je Niče, poludeo i umro!

"Sve što me ne ubije čini me jačim!" - tako je govorio Niče, zatim je poudeo, a onda umro. Jer ovo su lepe reči, ali nisu istinite. Sve što nas ne ubije odmah, ubija nas malo po malo, neprimetno.

Ubija našu dobrotu i lakovernost. Nežnost i iskrenost. Otvorenost, velikodušnost, jasan pogled i meko srce....

Obmana, izdaja, podlost, nezahvalnost, surovost, nepravda možda vas neće odmah ubiti, ali kap po kap... Izdržite jednom, izdržite drugi put, ali ožiljak stvara grubu kožu.

I možete se vi tešiti rečima, ojačao sam! Da. Ali u duši je pukla jedna žica, utihnulo je jedno zvono. U vašoj duši je umrla dobra vila ili mali anđeo. To je bio deo vaše duše.

I vi sada tačno znate kako da odgovorite na udarac, na zlu misao, surovu reč - ogrubeli ste.

I više niste zahvalni, sada ste se navikli na grubost. I vi jačate ali na uštrb drugih.

Sve što nas ne ubije, jednostavno nas ne ubije odmah, ali nas ubija postepeno. I to više nismo mi, nego neko grubo stvorenje, neko drugi...

(Autor Ana Kirianova, prevod Stil.kurir.rs)