Verovali ili ne

Ona je zgodna, lepa, ima bogatog muža i na vašu žalost, nije nesrećna: Eto!

Ne zaslužuješ Nobelovu nagradu, ali mačko, ne zaslužuješ ni da se tvojoj nesreći raduje hiljadu žena kojima nije pošlo za rukom da se dobro udaju.

Objavljeno: 03.11.2020. 10:58h
Autor:
Foto: Shutterstock

Kad se prisetim kraja devedesetih i opšteg siromaštva na području bivše Jugoslavije na pamet mi padaju dva otrova s kojima su se dojile žene ovih područja – meksičke serije i priče o princezi Dajani koja je bila predivna, predobra i prebogata te na radost miliona ljudi, duboko nesrećna žena.

Serija „I bogati plaču“ trebalo je da nas sve zajedno, krajem devedesetih uveri da smo srećni samo zato što smo siromašni.

Bogati ljudi su, kako nam je ispričano u bajkama na španskom, mahom nesrećni i plaču u svilene jastučnice, dok je sirotinja presrećna s koricom hleba natopljenom krvavim znojem.

Danas smo jednako siromašni, a ondašnje siromaštvo počeli smo romantizovati. Tako su dobro ispala samo deca kojima roditelji nisu imali za maturu, samo oni koji su slatkiše dobijali od Umproforaca i samo oni čije je detinjstvo prošlo u uveravanju da su bogati ljudi zli i pokvareni, dok nama dobrima i pametnima ostaje samo tu iluziju prenositi na sledeće generaciju.

OK, devojke, vreme je da srušimo iluzije.

Ako obožavaš pare, nisi loša osoba i ne zaslužuješ kamenovanje nego mogućnost da ih zaradiš. Obožavanje love i šopinga, ne čini te ni boljom ni gorom od ostalih. Čini te čovekom.

Ako imaš bogatog frajera, nisi kurva. Bogati frajer te ne čini ni boljom ni gorom od ostalih. Ne zaslužuješ Nobelovu nagradu, ali mačko, ne zaslužuješ ni da se tvojoj nesreći raduje hiljadu žena kojima nije pošlo za rukom da se dobro udaju.

Jedino što određuje sopstvenu nesreću je radovanje tuđoj nesreći.

Oh, kako nas je samo tešilo što je Dajana princeza, prelepa i prebogata, onako tužna. Oh, kako nas samo teši pomisao da su sve devojke koje su upecale zgodnog i bogatog frajera ustvari duboko nesrećne i žale za bivšim koji uopšte nije imao posao. Oh, kako nas samo teši činjenica da smo mi ipak bolje prošle s tipovima koji nemaju poslove.

Brankica Damjanović jednom je napisala, parafraziram, da je samo vlastita nesreća ona u kojoj se sme tražiti malo sreće. Tuđa nije sigurno.

Zato je nesrećnima teško gledati kako je neko lep i pametan uspeo u životu, a sve začinio brakom s osobom koja je jednako lepa i još uspešnija.

Eto, Slavice, možda i princeza ima bolji brak od tvog. Možda i ona leopa ima bolji život. Možda je ona najbogatija puno bolja osoba od tebe. I je sigurno, ako ne traži zadovoljstvo u maštanju da je drugima loše.

Zato obožavam kad neka od tih žena, u čijoj imaginarnoj nesreći tražite malo vlastite sreće, jasno poruči da voli pare i svog bogatog muža i da nije nesrećna.

Mogla bi i ona biti nesrećna, kada bi umesto svoje sreće tražila nesreće u životu drugih ljudi.

Autor: Marina Radoš/ lolamagazin