Otac Nektarije o očajanju i pokajanju: Ove greške svi pravimo kada se kajemo, udaljavaju nas od Boga!

Kada razmišljamo o svojim gresima često osećamo utučenost, čak i očajanje.

Takvo stanje nema nikakve veze sa pokajanjem i može dovesti do udaljavanja od Boga, jer se tada ispoljavaju:

• strah od kazne, kada nam se čini da Bog nije Otac koji nas očekuje raširenih ruku, nego neumoljivi Sudija koji jedva čeka da nas kazni

• grehovna umišljenost i samoljublje, “kako sam ja, tako čestit čovek, mogao učiniti takve grehe!?”

29 najtežih srpskih kletvi: Neke mogu da vas prate kroz 6 generacija!

• Kada grešnik oseća grižu savesti i u Bogu vidi samo strogog Sudiju koji kažnjava za grehe , njemu čak ni na papet ne pada da je Gospod milostiv. Usled toga se od zatvara u sebe i traži kaznu Božiju radi iskupljivanja grehova.

• Kada, na primer, bludni sin koji je rastužio svog oca, postane svestan svog greha, on ne treba da oseća očajanje nego pokajanje. On treba da se pokaje što je rastužio svog oca i što je nedostojan njegove ljubavi. Ne me da očajava već mora da zna da ga otac voli i da će ga opet prihvatiti.

Arhimandrit Nektarije Antonopulos

Ja nisam čovek, ja sam vuk. Ja ne pričam, ja zavijam. Kad se okupi čopor moj, bojte se psi:Ovako je govorio Dušan Silni!