Hoće li nas korona virus konačno naučiti šta je suština krsne slave?

Sa praznikom Svete Petke koja se proslavlja 27. oktobra, u Srbiji tradicionalno kreće "sezona" krsnih slava.

I dok je većina pravoslavnih domaćinstava prošle godine tradicionalno slavila slavu uz veliki broj gostiju i raskošnu gozbu, epidemija korona virusa koja je u našu zemlju stigla u martu 2020. godine, sve je promenila.

Vaskrs i Đurđevdan bili su prva dva velika pravoslavna praznika koji se zbog epidemioloških mera nisu slavili onako kako smo navikli.

Ako malo bolje razmislimo, korona virus nas ne sprečava da slavimo slavu, ako govorimo o pravom smislu krsne slave. Sprečava nas jedino da pravimo gozbu i sve ono u šta su se slave u velikom broju pretvorile - krkanluk uz glasnu muziku, viceve, neprimerene razgovore, potoke alkohola i sve što iz njega može da proizađe...

Brojni gosti dolaze, čestitaju slavu i sedaju za trpezu, a potom više o slavi nema ni reči. O slavi se sve svodi na frazu "Srećna slava" i ništa više.

Dakle, podsetimo se, krsna slava zaista podrazumeva samo:

• Slavski kolač
• Slavsko žito
• Slavsku sveću
• Vino
• Odlazak u crkvu

Domaćice mese kolač i kuvaju slavsko žito. Domaćin ih uz flašu crnog vina i voštanu slavsku sveću nosi u crkvu na osveštavanje.

Po povratku iz crkve, svi ukućani služe se slavskim žitom i gutljajem vina, a zatim i malo slavskog hleba. Slavska sveća gori celog dana uz kolač, vino i žito u prostoriji gde se nalazi ikona, a porodica se može uz nju okupiti na zajedničkom ručku, pre kojeg se treba pomoliti i odati počast svecu zaštitniku kuće.

I to je sve. Ostalo je uvek bilo samo preterivanje i potpuno odstupanje od suštine pravoslavne krsne slave.

(Stil.kurir.rs / B.M.)