podvodna dubina

Velika plava rupa, najveća misterija okeana: Šta se krije na dnu ove čudesne lepote?

Ova misteriozna rupa je pod zaštitom Uneska zbog svog naučnog i istirijskog značaja

Objavljeno: 06.10.2020. 12:36h
Autor:
Foto: Shutterstock

Velika plava rupa predstavlja najveći ponor u okeanu širok 300 metara, a dubok oko 125 metara, a ova podvodna rupa nalazi se na oko 100 km od glavne obale Belizea.

Velika plava rupa istraživačima je pomogla u razumevanju nestanka civilizacije Maja, a nova otkrića ukazuju na neobjašnjive nalaze.

Ovo mesto otkrio je Žak Kusto 1971. godine, koji je zabeležio njenu pravu dubinu, proglasviši je jednim od pet najboljih mesta za ronjenje u celom svetu.

Uprkos tome što je postala hit medu ljubiteljima ronjenja, ovaj greben je i dalje neistražen.

Crvena močvara: Ljudi iz celog sveta dolaze u ovaj grad samo da bi se divili ovom jedinstvenom prizoru! (FOTO)

foto: Shutterstock

Velika plava rupa udaljena je oko 100 km od Belize grada u Srednjoj Americi, male tropske države na obali Karipskog mora. Graniči se sa Meksikom na severu i Gvatemalom na zapadu i jugu. Jedina je zemlja u Srednjoj Americi gde je zvanični jezik engleski.

Svake godine, ronilački entuzijasti i profesionalci posećuju ovaj greben, kako bi istražili njegovo kristalno čisto vodeno okruženje, kao i različite vrste tropskih riba i morskog života koji su tu nastanjeni.

Brojna istraživanja navela su naučnike da počnu sa istraživanjem povezanosti između rupe i nestanka civilizacije Maja, indijanskog naroda domorodačke Amerike. Proučavajući naslage rupe i elemente u tragovima zaključuju kako su velike suše potpuno uništile civilizaciju.

Prizori koji hipnotišu: Ovo su najlepša mesta za život!

foto: Shutterstock

U decembru pre dve godine ekipa istraživača među kojima je bio i njegov unuk Fabien Kusto, te vlasnik Virgina, milijarder Ričard Branson krenuli su u ekspediciju saciljem da otkriju šta se nalazi na dnu.

Sonar je skenirao celu rupu kako bi se napravila prva 3D karta unutrašnjosti, a rezultat je fantastičan jer se po prvi put mogu videti mineralne formacije i ostali detalji koje sadrži.

Neki od njih još nisu identifikovani, te se još uvek istražuju, a ono što je okupiralo istraživače jest sloj crnila u kojem nema kiseonika niti ikakvog života. Pretpostavlja se da je Plava rupa nekada bila pećina, dok je tu i dalje bilo kopno.

Vodeni ljudi, morski nomadi: Voda je njihovo prirodo stanište! Na kopno idu samo kada moraju! (FOTO)