Kada govorimo o kritikovanju osoba postoje dve vrste, kažu psiholozi. Ono koje nam je prirodno urođeno, instinkt koji svaki čovek ima i ono koje svesno činimo, svakog dana, tražeći u ljudima oko nas samo ono najgore.
Sigurno ste nekad uhvatili sebe kako kritikujete neku osobu i stvarate mišljenje samo na osnovu jedne situacije. Ovaj primer to odlično pokazuje:
Zamislite da idete na porodični odmor i dok čekate let na aerodromu, primećujete ženu sa malim detetom. Dete je nemirno i stvara pravi haos na terminalu. Prva misao koja vam pada na pamet je da majke nema autoritet da kontroliše svoje dete. Tada primećujete da je detetu odeća zamrljana hranom i da mu je premala. Vi to još uvek ne shvatate, ali već ste primetili sve nedostatke ovih ljudi. I sad se pitate kako uopšte mogu da priušte ovaj let ako nemaju dovoljno novca ni za odeću.
Shvatate kako je lako započeti osuđivanje druge osobe? Niste upoznati sa ovom ženom i ne znate ništa o njenom životu, ali to vas nije sprečilo da zaključke donosite samo na osnovu onoga što ste videli nekoliko minuta i bili zajedno na istom terminalu.
Nakon nekog vrema, osuđivanje, postane navika i deo života, a to sigurno vodi ka još dubljem osećaju nezadovoljstva.
Jedini lek za ovakve ljude jeste lečenje kompleksa i uzroka njihove nesreće. Međutim, najveći problem je što oni to nikada neće priznati, pa se najverovatnije nikada neće ni izlečiti...
Karma je moćna. Konstansto osuđivanje će vam se kad tad obiti o glavu, kažu psiholozi