ISPRAVKA Naučna saznanja ne potvrđuju da med i soda leče rak: Ova kombinacija ne može biti zamena za zvanične terapije

Efikasnost korišćenja kombinacije sode bikarbone i meda (ili javorovog sirupa), do sada nije potvrđena nijednom naučnom studijom i sve tvrdnje o tome kako pomaže u lečenju najopasnijih bolesti nisu utemeljene na naučnim dokazima.

Naučne informacije govore da se navedeni recepti nikako ne koriste kao alternative stvarnim medicinskim tretmanima, i da iako postoje istraživanja mogućnosti da soda bikarbona ima potencijal da bude suplement kliničkom liječenju raka, sami naučnici koji ovo istražuju pozivaju na oprez pri donošenju bilo kakvih zaključaka o efikasnosti sode bikarbone u borbi protiv raka.

Ideja o mešanju sode bikarbone sa javorovim sirupom ili medom kruži internetom u okviru recepta kojim se navodno ubijaju maligne ćelije, a koji je preneo i naš portal, ali ovo nema nikaku utemeljenost u nauci.

Ovakve tvrdnje potiču iz pogrešnog verovanja da se mnogi problemi u organizmu, pa čak i oni ozbiljni, "rešavaju" promenom pH vrednosti organizma. Ali, to nije tačno.

Korišćenje sode bikarbone i takozvana "alkalna dijeta" pogrešno su dovođeni u vezu sa lečenjem promena kao što su maligniteti, uz tvrdnju da soda čini sredinu u organizmu "alkalnijom", odnosno više baznom, dok ćelijama tumora pogoduje kiselija sredina.

Prema tim navodima, soda bi trebalo da neutrališe ćelije koje potom neće iskoristiti šećer iz meda da se "nahrane". Ali ćelije tumora su specifične, i više šećera neće im ubrzati rast, kao što ga neće usporiti manja količina šećera. Niti će ih soda bikarbona oneposobiti na bilo koji način.

Još 2011. je zajednička studija Univerziteta u Arizoni, Oksfordu i Bristolu pokazala da bi doza od oko 12 grama sode bikarbone dnevno, odrasloj osobi prosečne težine 65 kilograma, mogla da se suprostavi kiselini koju stvara tumor veličine, otprilike, jednog milimetra kubnog. A doze veće od 30 grama dnevno mogu uzrokovati ozbiljne probleme u organizmu.

Ovakve tvrdnje, u koje su verovali čak i pojedini pripadnici medicinske profesije, dovodile su do nesavesnog i neadekvatnog lečenja sa smrtnim ishodima. Poznat je i slučaj italijanskog doktora po imenu Tulio Simončini, koji je izgubio dozvolu da se bavi medicinom zbog pogrešnog lečenja pacijenata neproverenim metodama, među kojima je i tretiranje onkoloških pacijenata intravenoznim ubrizgavanjem sode bikarbone. Nekadašnji doktor osuđen je zbog ubistva nakon što je jedan od njegovih pacijenata preminuo od srčanog udara izazvanog metaboličkom alkalozom, reakcijom na preterani unos sode bikarbone u organizam. Osuđen je na pet godina robije.

Tvrdnja da alkalna sredina onesposobljava ćelije raka takođe je neosnovana, jer telo reguliše pH vrednosti bez obzira na hranu koju unosimo, pa "alkalna ishrana" na njih nema dejstvo. Kada ćelije raka počnu da rastu, same sebi stvaraju kiselu sredinu u kojoj napreduju.

Iako korisna za mnoge stvari, soda bikarbona u lečenju najtežih bolesti nema naučno osnovano uporište.