Bil Hast je bio imun na ujed zmija: Preživeo 172 ujeda otrovnica, tvrdio da je mladolik i zdrav zahvaljujući ovome!

Bil Hast je bio čovek koji je svoju detinju fascinaciju zmijama pretvorio u izuzetno dugu karijeru drumskog šoumena, dobavljača protivotrova i čoveka imunog na ujed kobre i drugih smrtonosnih umija. Umro je u 100-oj godini. Njegova supruga nije otkrila uzrok smrti. Očigledno da nije bio povezan sa 172 ujeda koje je primio tokom života baveći se otrovnim zmijama.

Bil Hast je decenijama putovao po bespućima Floride, loveći zmije i dostavljajući 36.000 uzoraka protivotrova laboratorijama, svake godine. Želeo je da ga smatraju vizionarom i čovekom od nauke.

Posedovao je čak 10,000 zmija istovremeno i imao je zalihe 200 vrsta različitih otrova, uključujući morske zmije, afričke zmije, zvečarke, kobre, zelene mambe, tigraste zmije i zmije iz celog sveta.

Hvatajući otrovne zmije golim rukama, gospodin Hast bi razdvojio njihove čeljusti omogućavajući otrovu da iscuri u staklenu bočicu. Bilo je potrebno na hiljade ponavljanja da bi se dobilo dovoljno otrova za pravljenje leka.

Lov na zmije bio je veoma opasan posao, koji je mogao da se završi fatalno, zbog čega je Hast razvio neobičan režim lečenja. U četrdesetim godinama prošlog veka, počeo je da ubrizgava u svoje vene razblaženu količinu kobrinog otrova. Vremenom je dozu postepeno povećavao. Zbog toga je razvio određen imunitet prema ujedu većine zmija.

"Bilo je rizično, ali uradio sam to vrlo oprezno. Kada sam započeo sa ovim tretmanom 1948. godine, lekar je rekao da neću živeti duže od dve godine. Pa, ja sam još uvek ovde, a doktor je umro od koronarne bolesti."

1954. godine, suočio se sa najstrašnijim izazovom, kada ga je ugrizao plavi krajt, azijska zmija koja je najotrovnija na svetu.

"Nikad nisma čuo da je neko preživeo posle ujeda plavog krajta," rekao je Hast 1996. godine u jednom intervjuu. "Osećao sam kao da mi je koža oduzeta od tela, kao da su svi živci oduzeti."

Posle ujeda je halucinirao, ali preživeo je i ubrzo se vratio na posao. Zmija je umrla nakon 10 dana.

Vremenom, krv obogaćena otrovom koju je imao Hast, postala je lekovita. Transfuzija iz njegove krvi pomogle su da se spasu više od 20 ljudi, žrtava ujeda zmija širom sveta.

1970- ih godina prošlog veka, lekar iz Majamija je radio sa Hastom na razvoju leka na bazi zmijskog otrova za lečenje pacijenata obolelih od multiple skleroze, Parkinsonove bolesti, artritisa i drugih tegoba. Uprkos dobrim iskustvima pacijenata, lečenje je kasnije zabranjeno od strane Uprave za hranu i lekove. Gospodin Hast je jeo životinjske proteine samo parnim danima i retko je konzumirao rafinirani šećer, ali bio je uveren da je za njegovu dugovečnost zaslužena kontrolisana doza otrova koju je konstantno ubrizgavao. Ostao je vitalan i neobično mladolik u svojim devedesetim godinama.

Novinari koji su ga intervjuisali, često su govorili da izgleda kao da ima 30 godina iako je imao 70! On sam je govorio da vitalnost i mladost može zahvaliti zmijskom otrovu.

"Možda ponovo postanem mladić, zahvaljujući ovom otrovu," rekao je Bil Hast na pragu 100 godine.

(Stil.kurir.rs)