Dr Ranko Rajović savetuje roditelje: Aktivnosti i igre u periodu kućne izolacije!

Iako nadomak proleća, koje po pravilu nagoveštava lepo vreme, sate i sate provedene napolju u igri i druženju, oderana kolena i prljave ruke, dešava se nešto drugacije. Skoro preko noći smo se našli u situaciji koja od svih nas zahteva baš ono suprotno: što manje druženja, što manje boravka van kuće. I što čistije, odnosno dezinfikovane ruke.

Uprkos stresnim okolnostima, životni tempo se naglo umiruje, a dane počinjemo da provodimo isključivo u krugu najbližih. Mnogi roditelji tragaju za aktivnostima kojima bi detetu za vreme ovog mirovanja, tako nesvojstvenog dečjem duhu, mogli kvalitetno da ispune vreme i u dečji dan unesu malo dinamike.

U ovom periodu kada nije preporučljivo da se deca vode na rođendane, igrališta, parkove, druženja, suočeni smo sa problemom dosade kod najmlađih, ali možda i nas starijih. Potrebno je istaći da dosada predstavlja važan faktor razvoja i jedan je od mnogih osećaja koje dete mora da spozna i da nauči sa njim da se nosi.

Deca ce sigurno ispitivati roditelje o novonastaloj situaciji. Kako im odgovoriti?

Jasno je da se situacija sasvim menja kada dete po ceo dan, danima, nedeljama, mora da je kod kuće, bez dodatnih organizovanih aktivnosti i druženja. U ovakvim okolnostima svakako preporučujemo umereno planiranje detetovog slobodnog vremena, pogotovo kada mu „zapne“ u osmišljavanju aktivnosti.

Uz to postoji i drugi problem, a to je strah koji se javlja kod dece jer ona nepogrešivo osete zabrinutost roditelja. Potrebno im je objasniti da je u pitanju jedna drugačija vrsta gripa, koja za njih nije toliko opasna, ali jeste za starije članove porodice i da se zato uvode mere opreza. Mogu čak i da osmisle igru, da zapravo kroz igru vežbaju važne elemente zaštite od infekcije, na primer, da se „takmiče“ i da što manje puta u toku dana dodiruju lice, oči, nos, usta i da „prekršaj“ beleže na posebnom papiru. Uveče mogu da pogledaju ko ima najmanje prekršaja i to je pobednik za taj dan. Deca će pratiti roditelje i beležiti negativne poene za roditelje, a u isto vreme trudiće se da ne dodiruju svoje lice. To je važna prevencija, a uz nekoliko takvih igara, biće im zanimljivo. Naučiće da beleže poene, da sabiraju ko je pobednik za jedan dan, za nedelju dana, za mesec dana. Mogu se uvesti i neke simbolične nagrade.

Urođena želja da dobro urade neki zadatak, posebno je izražena kod male dece, pa putem igre uvek možemo osmisliti nešto što je korisno za njih.

Šta je najbolje da ponudimo deci, jer znamo da niste pobornik preteranog gledanja televizije?

U ovakvim situacijama, kada je dete danima kod kuće, a sada će to biti nedeljama, možda i duže, javlja se problem jer dete ima potrebu da se kreće. Potrebno je napraviti raspored dnevnih aktivnosti jer će biti lakše i roditeljima i deci. Na primer, ujutru je to spremanje doručka, dete neka aktivno učestvuje. Posle toga je vreme za učenje ili crtanje, čitanje knjiga za stariju i čitanje slikovnica za mlađu decu. Roditelji mogu da koriste različite situacije, recimo ako je zamagljeno staklo, dajte detetu da nešto nacrta.

Takođe, mogu da gledaju edukativne emisije o prirodi, životinjama, a starija deca mogu da gledaju školske emisije. Oko podne kreće priprema za ručak, pa onda ručak, a posle toga dete ima svoje slobodno vreme. Popodne mogu da se igraju društvene igre, posebno one koje razvijaju duboku pažnju. Najbolja igra je šah, zatim jamb, ali može da posluži i „Čoveče ne ljuti se“ za mlađu decu.

Postoje i NTC igre za duboku pažnju koje su više puta nagradivane u okviru EU projekata i na međunarodnim naučnim konferencijama, koje su namenjene deci od 5 do 14 godina.

Posle društvenih igara, kreće priprema večere, zatim večera i eventualno još malo da ostanu uz roditelje (neki porodični film, možda društvene igre ili čitanje knjige). Uz sve pobrojane aktivnosti važno je osmisliti igre sa kretanjem, pa bi roditelji morali da naprave male poligone. Sve te savete objavljivaćemo u okviru projekta „Vreme za NTC“, a NTC tim intenzivno radi na čitavom nizu predloga aktivnosti i igara, za decu od 3 do 8 godina.

Uradićemo i neke igre za stariju decu, koje će biti dostupne svim roditeljima na društvenim mrežama (na Fejsbuk stranici NTC sistem učenja), a svaki dan u 11 časova objavićemo nešto novo.

Je li možete da navedete primer još neke igre u kućnim uslovima?

Na primer, jedna od NTC igara sa kretanjem i razmišljanjem je Čarobna linija. Roditelji zalepe široku lepljivu traku u hodnik i kažu detetu da to nije za njega, jer je to teško. Svaki put kad roditelji prolaze kroz hodnik, hodaju tako da ide stopalo pred stopalo. Dete će naravno pokušati i biti srećno kada uradi ovaj „težak zadatak“. Čim uspešno savlada taj zadatak, dan kasnije, roditelji urade nešto malo teže. Na primer, hodaju unazad i opet kažu, da je to previše teško i da to nije za njega. Kada i taj deo savlada, uvodi se još jedan element koji je važan za razvoj deteta. Roditelji zalepe na tu široku traku markere u boji (crveni, plavi....) i kažu da je to samo za velike i, na primer, kada dođu do crvenog markera urade dva čučnja, kada dodu do plavog urade jednu rotaciju. Naravno da će i dete to uspeti, ali će dete proći 100 puta kroz hodnik u toku dana, uradiće 200 čučnjeva, 100 rotacija. Možda ovo liči na manipulaciju, ali ako kažemo detetu da hoda po liniji jer je to dobro za njegov kognitivni i motorički razvoj, verovatno da ono to neće ni raditi.

Dobra igra za više članova porodice je Mudra lopta. Za igru je potrebna lopta, a u njoj učestvuju igrači koji stoje u polukrugu i vođa igre. Zadatak je da vođa igre loptom dodirne i imenuju tri dela tela, a zatim loptu baca jednom igraču koji je hvata, ponovi ista tri dela tela, pritom ih dodirne loptom i vraća loptu vođi igre. Na primer, vođa igre dodirne glavu i izgovori glava, zatim dodirne lakat i izgovori lakat i na kraju dodirne koleno i izgovori koleno. Kada dobaci loptu drugom igraču, on to ponovi. Kada svi ponove prva tri pojma, onda se prelazi na sledeći nivo igre, a tada svaki igrač smisli nova tri dela tela, vodeći računa da igrači pre njega nisu spomenuli ni jedan. Ukoliko je potrebno, početni nivo igre se može preskočiti i odmah ovako igrati. Lopta se nasumice baca igračima, tako da svi u svakom trenutku treba da budu skoncentrisani kako bi uhvatili iznenada bačenu loptu i ispunili zadatak. Igra nije takmičarskog karaktera, ali se može igrati „na ispadanje“ – ukoliko neko ne uhvati loptu ili ponovi neki deo tela koji je već bio spomenut.

I na kraju, iako će ovo biti težak period, moramo se naoružati strpljenjem, a uz puno razumevanja i ljubavi deca će dobiti sve što im je potrebno, a to su smeh, radost i sigurnost roditeljskog doma, savetuje dr Ranko Rajović.