Pročitajte!

Lekcija jedne mame - kako da ne poludiš: Šta god da se dešava, ja moram da imam SVOJIH pola sata!

Imala sam pred očima sliku sebe kao jedan ideal smirene i uvek nasmejane mame. A onda...

Objavljeno: 18.02.2020. 14:09h
Autor:
Foto: Shutterstock

Odlučila sam da ću ove godine da budem najbolja majka na svetu! To je bila moja odluka na početku godine i ja zaista sve vreme pokušavam da je se pridržavam.

Međutim, ne ide to baš tako lako. Zaista. A ja se baš trudim. Svakako dinamičan dan, deca učine još dinamičnijim. Ne bih da zvučim kao da se žalim, ali evo pre neki dan su jurili i vikali po stanu, mislili da su junaci više ne znam kog aktuelnog animiranog filma, komšija je zbog buke „uljudno“ zamolio da budemo tiši pozivajući se na Sveti kućni red i mir, a ja…. Pa ja sam pokušavala da ih utišam, jedno „šššššššš“ mi je postalo skoro pa svaka druga reč, desna noga je cupkala sama od sebe u mestu, a oni… E oni su se smejali na sav glas, njima je sve to bilo zabavno, pa kako ja sada da budem strašna Babaroga i pribegnem kazni?

Priznajem, imala sam pred očima sliku sebe kao jedan ideal smirene i uvek nasmejane mame. A onda su u meni borbu počele dve ličnosti: ona koja je govorila da deca moraju da znaju za red i disciplinu, i ona druga kojoj je njihovo veselje značilo više od svega.

E ovakvih sličnih situacija imam svaki dan. Kažem sebi, polako saberi se, deca su to. A onda pomislim kako ću izgubiti razum zbog njih. I zbog takvih situacija i zbog takve dece.

Kako bih sprečila da ne poludim, našla sam lek: svaki dan moram da izdvojim za sebe pola sata tišine uz šoljicu jake, sveže mlevene kafe.

Verujte mi, upravo to me je spasilo nekoliko puta!

No, pored dvoje male dece, apsolutna tišina je prosto nemoguća. Ali ne bih ja bila mama, a da ne znam kako da ponekad „nestanem“! Srećom, imam svoju sobu. I dalje. Moj prostor, moj krevet, moju stolicu. Uzmem svoju šoljicu jake sveže mlevene kafe, zatvorim se i kažem da me ne uznemiravaju u narednih pola sata i odmaram. Nekada samo ležim, potpuno uživam u mirisu kafe, ponekad odgledam neku seriju ili pročitam poglavlje knjige. Suprug ponekad bude pravi „slatkiš“ i donese kolačiće, ali mogu i bez toga. Važno mi je da imam kafu.

foto: Shutterstock

Jer, domaća kafa mi daje snagu da ostanem budna i pribrana. Da imam energiju za sve i svašta što se očekuje od mene i što me tek čeka. Živim za tih pola sata nirvane dnevno i pravo da vam kažem, ne znam kako bih drugačije.

Na kraju krajeva, ja sam našla lek za sebe, u vidu sveže mlevene kafe. I znate šta? Važno je da deluje!