Iz Tiršove apeluju: Zbog zagađenog vazduha deca najugroženija. Porast obolelih, ima i hospitalizovanih!

Vremenski uslovi, ali i zagađenje uticali su da se poveća broj pacijenata sa respiratornim tegobama, posebno dece.

Pulmolog dr Snežana Rsovac upozorava da suspendovane čestice koje se nalaze u zagađenom vazduhu prolaze kroz najmanje disajne puteve i stižu do najudaljenijih delova pluća. Imaju negativan efekat i na razvoj moždanih funkcija, pogotovu kod manje dece, kao i na mogućnost neplodnosti i pojavu niza hroničnih bolesti.

Pulmolog Dečje klinike u Tiršovoj, dr Snežana Rsovac, kaže da je zagađeni vazduh dodatno sa maglom pojačao svoj efekat i da se čestice PM-2,5 i PM-10 zadržavaju u nižim slojevima.

"One su u stvari suspendovane čestice koje prolaze kroz najmanje disajne puteve i stižu do najudaljenijih delova pluća i otežavaju normalnu razmenu gasova. Uz to imaju svoj hemijski efekat i utiču na procese u organizmu, ne samo na plućima, gde se odigrava ceo proces, već se kroz brojne studije pokazalo da one imaju veoma negativan efekat na razvoj moždanih funkcija, pogotovu kod manje dece, zatim na mogućnost neplodnosti i pojavu niza hroničnih bolesti i pogoršanja kod hroničnih pacijenata, simptoma i toka bolesti“, objašnjava Rsovac.

Naglasila je da decu treba što manje izvoditi kada su magla i smog kako se ne bi nepotrebno izlagala zagađenju.

"Što se tiče svega ostalog, smanjite aktivnosti, prostoriju ne provetravajte u ranim jutarnjim satima, tada je najveća koncentracija smoga i svih čestica, to radite kada malo odmakne i kada je toplije vreme“, navela je doktorka.

Broj dece koja se žale na repiratorne probleme je povećan, a doktorka kaže da je u poslednjih deset dana zabeležen porast broja pacijenata sa respiratornim sinicijalnim virusom izazvanim bronhijalitisom, posebno kod najmlađe populacije, odnosno kod novorođenčadi i u prvoj godini života.

"Pošto je ovo oboljenje koje kod ovako male dece ide sa značajnim simptomima koji otežavaju disanje, smanjuju nivo kiseonika, morali smo i da hospitalizujemo par dece", rekla je Rsovac.

Istakla je da astmatičari imaju potrebu za češćim inhalacijama i primenom terapije. „Manja deca se ne mogu požaliti, ali vidi se po njima da im ovakvo zagađenje vazduha ne prija, odnosno ukoliko i postoji respiratorna infekcija, ona je teža“, dodaje Rsovac.

Ukazala je da je Dečja klinika u Tirševoj ustanova koja se bavi najtežim pacijentima i ističe da su na udaru domovi zdravlja, gde je sigurno još veći porast dece koja dolaze sa respiratornim tegobama.

Navela je da je sada sezona virusnih infekcija i da je celokupni respiratorni trakt zahvaćen.

"Tu se onda javlja pored nemogućnosti da deca normalno dišu, odbijanje hrane zbog bolnosti grla, kašalj koji ih remeti jer ne mogu da spavaju, jer se taj kašalj javlja i u snu, a ne samo tokom aktivnosti. U skopu respiratornih infekcija, imaju i temperaturu i malaksali su", objasnila je dr Rsovac.

Naglasila je da roditelji treba da decu obavezno odvedu lekaru kada primete da ubrzano dišu, da se pojačano znoje i da gube vazduh i da kašlju neprestano.