Osećam paniku i hladan znoj me obliva. Visoki piskutavi zvuk menja sve ostale u mojim ušima dok gledam preko kafića besno lice najboljeg prijatelja mog pokojnog muža.
Razumem da je ljut i revoltiran, jer tek je prošlo sedam mesec od kako mi je suprug umro, a evo mene u kafiću sa dečkom i društvom koje se ludo zabavlja.
Fejsbuk status "Komplikovano je" ne može čak ni da objasni šta se ovih meseci dešava sa mnom.
Nisam tradicionalna udovica. Za početak, mlada sam - imam 29 godina. I moja tuga nije izazvana gubitkom, več gnevom i izdajom.
Kada je Marko umro, sedam meseci ranije, naš brak je već bio u problemima. U stvari nikad nisam ni smela da pristanem na njegov predlog da se venčamo, ali šta je tu je.
Već sam razmišljala o bračnoj terapiji, a u sebi sam znala da nećemo prebroditi ovu oluju.
Fejsbuk status "Komplikovano je" ne može čak ni da objasni šta se ovih meseci dešava sa mnom.