Kralj običnog života
Ralf Loren (80) u ludom svetu mode uspeo da sačuva zdrav razum, brak i porodicu: Evo kako mu je to pošlo za rukom! (FOTO)
Životna priča čoveka oko koga se vrti cela svetska modna scena
Autor:
Kao dete imigranata modni dizajner Ralf Loren imao je razloga za kukanje nad sudbinom svoje porodice, a kad mu je dijagnostikovan tumor na mozgu mogao je kukati i nad svojom tužnom sudbinom, ali on je radije uživao u svakom trenutku svoga života i, ne opterećujući se previše, osigurao sebi sigurnu budućnost.
Danas slavi svoj osamdeseti rođendan, ali znakove usporavanja ne pokazuje i u onome što radi uživa kao prvoga dana.
"Nikad nisam mislio da ću biti dizajner, čak nisam znao šta to znači biti dizajner, ali oduvek sam znao da u sebi nosim nešto što želim izraziti", rekao je za časopis Elle slavni kreator koji je svoju priču u svetu mode počeo pričati još kao mladić iz Bronksa proizvodeći kravate.
Bez ikakvog formalnog školovanja za modni dizajn, u pola veka dugoj karijeri stvorio je 11 modnih brendova, otvorio više od hiljadu trgovina, četiri restorana i osnovao filantropsko udruženje. Njegovim su imenom potpisani dresovi čak šest olimpijskih timova, a uz sve to još uvek stvara kravate.
"Bio sam jako dobar dečak, imao sam divne prijatelje s kojima sam se igrao u školskom dvorištu, bio sam dobar prema svojim roditeljima i oni su bili dobri prema meni, nežni i uvek tu kad ih trebaš", prisetio se za modni časopis Harper Bazar svog detinjstva.
Biljana Tipsarević otkriva recept za uspeh: Ne mogu da kažem da sam samo modni dizajner! (FOTO)
Iako je proživljavao, kako kaže, trenutke iz noćne more, kad je oboleo od tumora na mozgu, Loren kaže da je imao vrlo lep život jer je imao tu sreću da može raditi ono u što veruje i pod svojim uslovima.
Zanimljivo, jedan od najpoznatijih svetskih modnih dizajnera nikad nije pokleknuo pred stilskim diktatima jer za njega moda nikad nije bila samo nošenje odeće, nego projekcija samog sebe, života kakvog želi živeti i svoga stila.
U svemu je polazio od sebe, razmišljao kakav bi to život mogao biti življen u odeći koju je dizajnirao.
Veran sebi od samih početaka
Dizajniranjem prema vlastitom ukusu, a ne smernicama koje bi mu garantovale bolju prodaju, Loren je na kraju osigurao sebi trajnu prisutnost.
"Nikad se nisam fokusirao na određene grupe i radio sam ono što volim raditi. Bilo je instinktivno i vrlo strastveno. Kad sam kretao, cilj mi je bio izraziti sebe. Dizajnirao sam kravate i zatim ih nosio uokolo sa svojom bomber jaknom i farmerkama. Svidelo se to američkom lancu robnih kuća Blumingejls, ali su tražili da ih suzim i ušijem njihovu etiketu, što nisam mogao prihvatiti. Nakon pola godine ponudili su mi moj vlastiti stalak u njihovim trgovinama s mojom etiketom, a ja sam im zahvalio i počeo proizvoditi majice", ispričao je Loren za časopis Town&Country.
Bilo je to prvi put da je Blumingejls nekom dizajneru praktički dao da otvori butik u njihovoj trgovini.
Poznati dizajner objasnio veliku žensku muku: Evo zašto vam se čini da nemate šta da obučete!
"Nije se tu radilo o modi, nego o onome što sam želeo raditi. A onda sam odjednom shvatio da gradim svet, pričam priču o stvarima koje volim", kaže Loren.
Polo - sinonim za Ralfa Lorena
Kad danas kažete "polo", retki će pomisliti na hiljade sport rezervisanih za svetsku elitu i pre će im pasti na pamet brend koji je po tom sportu dobio ime, a osnovao ga je 1967., kao mladić iz Bronksa, Ralf Loren. Etikete tog brenda ušivao je u kravate sedeći sa suprugom Riki i njenim roditeljima za kuhinjskim stolom, a uz polo majice počeo je graditi svet o kojem govori.
Kako primjećuje novinarka časopisa Elle, polo majica znači nešto u svetu njenog 78-godišnjeg oca koji je odeva za odlaske u kantri klub u Palm Biču, ali svoje mesto zauzima i u životu njenog 17-godišnjeg sina koji ju oblači za odlazak u skejt park.
Dve potpuno različite demografske skupine u polo majicama dovoljno govore u prilog Lorenovoj tvrdnji da se nikad nije fokusirao na određene grupe, nego za potpuniju sliku o popularnosti ovog brenda treba spomenuti i dve bruklinske bande koje su se 80-ih godina udružile pod nazivom Lo Lajfs ('Lo' je skraćenica za Polo). Jedini uslovi za članstvo bila je potpuna posvećenost oblačenju od glave do pete u polo majice, nabavljene krađom po prodavnicama.
"Nisu ga nosili ljudi koji su živeli u našoj zajednici. Polo je napravljen za bogate, a ne za urbane klince", objašnjava reper Rak-Lo, jedan od osnivača Lo Lajfsa.
Kristijan Dior nije podnosio ovakav tip žene: Prezirao je svaku koja se ponašala ovako!
"Oni su razumeli čistoću moje vizije", objašnjava Loren pojavu Lo Lajfsa, grupe klinca koji su iskoristili čaroliju odeće kako bi se izdignuli iznad svojih komšija i okruženja u bleštaviji život, baš kao što je to kao mladić napravio Loren.
Danas se to Lo Lajfsovo prihvatanje Lorenove vizije ogleda na vrlo aktivnom vintidž tržištu koje u dobroj meri pogone komadi odeće Lo Lajfsa, a priseti ga se i sam Loren objavljujući povremeno ograničene količine iz arhiva.
Večna inspiracija Amerikom
Na počecima Lorenovog bavljenja modom Amerika je previše bila okrenuta masovnoj proizvodnji, ali umesto prilagođavanja onome što ona jest, Loren se radije pozabavio idejom što bi Amerika mogla postati.
"Pitao sam se zašto bi ljudi željni dobre odeće morali odlaziti u Evropu i kupovati evropske marke. Hteo sam pokazati da je moguće napraviti i jednako dobru američku odeću", priseća se svojih početaka Loren i kaže kako su oči celog modnog sveta tada bile uprte prema Evropi, prateći novosti i tražeći pravi put koji treba slediti.
"Uvek sam bio inspirisan Amerikom. Voleo sam šminkersku Istočnu obalu, funkcionalnost kaubojskih izlizanih farmerica, američku narodnu umetnost, glamur Holivuda i bogatu baštinu indijanskog majstorskog umća. To je uvek bilo pred nama, na ulicama malih i velikih gradova, u načinu života naših ljudi", kaže Loren te je svojim izvorima inspiracije ostao veran celu karijeru i naziva ih svojim standardima.
"Sve što sam stvorio deo je onoga što sam sanjao. To je moj odgovor na nadražaje iz sveta koji volim, sveta crno-belih filmova, Kenedijevih, Sinatre, moga prvog putovanja u Santa Fe... Samo sam nadogradio to i vratio nazad u svet", kaže Loren, kome je nepokolebljiva doslednost vlastitoj viziji i odanost standardima donela jedan od najmoćnijih i najvrednijih brendova te kompaniju koja uspešno posluje već 50 godina.
Dobar ukus može biti dosadan, a klasici nezanimljivi
Ali za pola veka uspeha nije dovoljan samo dobar ukus jer, kako kaže Loren, "dobar ukus može biti dosadan, a klasici nezanimljivi", a da se držao samo toga, veruje kako bi ga danas doživljavali samo kao starca koji dizajnira odeću.
"Pokušavam napraviti stvari koje su sveže i različite, čak i ako su inspirisane klasičnim stvarima. Želim da mi klijenti budu predsednici odbora, ali i dečaci iz Harlema, klinci koji žele seksi odeću. Zašto Keri Grant uvek izgleda svež, ili Frank Sinatra, dok se drugi izgledaju umorno? Uvek postoji mogućnost da zavrtite nešto novo", kaže Loren i objašnjava da je trik u stvaranju osećaja da je nešto napravljeno baš za vas, poput onog kad mislite da Sinatra peva samo vama.
Lorenovo vizionarstvo nije stalo samo na odeći, a za časopis Town&Country prisetio se svojih početaka dizajniranja opreme za uređenje doma.
"Uvek sam želeo graditi svet u kojem će sve izgledati kao deo iste vizije. To je onaj osećaj da su određene stvari u redu, ali da su neke verzije bolje. Ljudi primete tu razliku. Sećam se kako sam pre mnogo godina šetao s Riki (supruga s kojom je 55 godine u srećnom braku i s kojom ima dva sina i kćerku) robnom kućom i ugledao posteljinu cvetnog dezena. Rekao sam da neću spavati na tome i zbog toga sam pokrenuo svoju liniju opreme za domaćinstvo", kaže Loren i podseća kako je svojim prvim čaršavima dodao funkcionalnu dugmad poput onih na oksford tipu košulje (dva dugmeta koja fiksiraju ovratnik).
Udobnost pre svega
Slavni dizajner kaže da nikad nije verovao u žrtve mode, a isto misli i za dizajn uopšteno.
"Ljudi žele udobnost. Ne mislim da sam stvorio najbolji nameštaj na svetu, ali verujem da imam sposobnost povezati sve skupa i stvoriti mesto u kojem ćete želeti da boravite", kaže Loren.
Osim što je naslutio uspon ulične i kežual mode, Loren se vrlo rano uključio u trend sportske odeće, te 1993. godine pokrenuo liniju Polo Sport. Čak i u tom trenutku njegove su misli bile daleko ispred pa je govoreći za Vumen Ver Dejli, nedugo nakon pokretanja linije Polo Sport, Loren govorio o nečemu što bi moglo postati nova moda - o lekovitim kupkama, dobroj i zdravoj hrani te brizi o vlastitom telu.
Daleko pre nego je Gvinet Paltrou pokrenula svoj pionirski lajfstajl brend Gup ili Riz Viterspun svoj Draper Džejms, Loren im je utirao put svojim prepoznatljivim trgovinama, linijom opreme za domaćinstvo i svojim konceptom restorana Polo Bar.
"U svom poslu bavim se življenjem. Nikad o tome nisam razmišljao kao o kupovanju košulje ili haljine, to je bio samo deo sveukupnog sna", rekao je Loren, priznajući da uprkos fascinantnoj karijeri i postignućima još uvek ima tremu.
Novinar časopisa Town&Country prisetio se kako je Loren jednom prilikom nekom studentu priznao da je bio vrlo nervozan pre svoje prve revije te da se uprkos uspehu i svim dostignućima još uvek brine.
"Slavim svoju 50. godišnjicu i još uvek sam zabrinut. Ne uzimam ništa zdravo za gotovo. Radim to što radim, imam svoju publiku kojoj se obraćam i bavim se onim u što verujem, ali znam da ne misle svi da sam sjajan", iskreno mu je odgovorio Loren.
3 jesenja stajlinga: Haljina i čizme, kombinacija koju ćete poželeti da nosite svaki dan! (FOTO)
Orden zbog svojih filantropskih zasluga
"Ralf je američkom dizajnu podario ličnost i dostojanstvo. Njegove priče ne govore o trendovima i prolaznim trenucima, već o vrednostima i o stvarima koje traju. On nam je dao romantiku Zapada, glamur Holivuda, pustolovinu safarija, čistoću Nove Engleske, udobnost moderne kuće na plaži, bogatstvo engleskog dvora, i sve to bolje nego što bismo mogli i zamisliti. Ralf nam pokazuje drugačiji način gledanja na svet", rekla je Odri Hepbern dodeljujući 1992. godine Lorenu nagradu Veća modnih dizajnera Amerike.
Na svečanosti planiranoj sledeće godine predstavnik britanske kraljice Elizabete II dodeliće Lorenu orden Knight Commander of the Most Excellent Order of the British Empire (KBE), drugi najznačajniji britanski orden, i dva ranga viši od onoga kojime je 2014. godine odlikovana glumica Anđelina Džoli.
U njegovim se kreacijama nekada mogla osetiti pokojna princeza Dajana, a danas njegovu odeću rado nose supruge njenih sinova, Kejt Midlton i Megan Markl. Ali kao prvi američki modni dizajner počašćen ovim odlikovanjem, Loren će dobiti orden i zbog svojih filantropskih zasluga.
Njegova kompanija je osnovala Nina Hyde Centar za istraživanje raka dojke u Džordžtaunu, Centar za lečenje raka Ralf Loren u Harlemu i Centar za istraživanje raka dojke Ralf Loren u londonskoj bolnici Rojal Marsden.
U razgovoru za časopis Town&Country, Loren kaže kako mu filantropija nikad nije bila sredstvo za postizanje nekog efekta te da je pomagao stvari za koje se sam zainteresovao.
"Imao sam pre trideset godina tumor na mozgu i nakon toga sreo svoju prijateljicu Ninu Hajd iz Vašington Posta. Obolela je od raka dojke i želela je da osnuje centar za žene s rakom, a ja sam joj rekao da ću pomoći. Razmišljajući kako učiniti još više, otišao sam do Memorial Sloan-Ketteringa, gde mi je jedan vrlo predan doktor rekao da u Harlemu stvarno trebaju pomoć, pa smo im izgradili centar za lečenje raka. Nisam lekar i samo sam hteo da pomognem onako kako mogu, i mislim da nisam gotov", rekao je Loren koji osim toga finansijski pomaže obnovu originalne američke zastave koja se vijorila u ratu 1812. godine, i to zato što je Amerika bila dobra prema njemu.
U godini u kojoj obeležava pola veka svoje uspešne karijere Ralf Loren se prisetio nekih prekretnica koje su obeležile njegov uspon.
"Sećam se kako sam sa suprugom Riki i njenim roditeljima ušivao etikete na svoje prve polo majice, malog tima s kojim sam započeo sve u stambenoj zgradi u zapadnoj 44. ulici, svoje prve trgovine u Londonu, otvaranja naše prve flagship trgovine na Aveniji Madison...", priseća se svog puta Loren i na pragu osamdesete godine života pita kako bi taj svet mogao ponovno stvarati u digitalnom dobu.