Piskavica je čudo narodne medicine: Nema šta ne leči, a nepravedno je zapostavljena!

Piskavica je poznata od davnina kao lek za mnoge bolesti. U vreme vladavine kineskog cara Šinonga oko 3700. p. n. e. koristili su je kao sredstvo za rastvaranje tvrdokorne sluzi.

Vremenom se širila preko Indije do Egipta, gde se koristila za lečenje opekotina. Za njen dolazak u Evropu zaslužni su bili u Grčkoj Hipokrat i Katon stariji i benediktinski monasi. Karlo Veliki je naredbom o uvozu proširio piskavicu po nekadašnjoj franačkoj državi. Preporučivao ju je i Kneip za lečenje oteklina i čireva.

Raste na Sredozemlju, a ima je i u Srednjoj Aziji. Uzgaja se u hladnijim delovima Evrope, a samoniklo raste po proplancima, livadama, uz polja, nasipe i sl. Jednogodišnja je zeljastabiljka koja naraste do 50 cm visine. Ima valjkastu stabljiku, razgranjenu u gornjem delu, na kojoj se nalaze trodelni listovi po obliku slični detelini. U pazuhu listova razvijaju se pojedinačno ili po dva zajedno, cvetovi žute ili ružičastobele boje.

Plod je mahuna dugačka od 7 do 10 cm, savijena kao kozji rog. U mahuni se nalazi sivo-crvenkasto seme dugo 5 mm i oko 3 mm široko. Mahune se beru u avgustu kada su zrele i iz njih se vade semenke koje se suše na vazduhu.

Lekoviti sastav: semenke sadrže dosta sluzi, masno ulje, belančevine, mirisne materije, organska jedinjenja sa gvožđem i fosforom, saponine, trigoneline… Svaka od tih materija povoljno utiče na lekovitost piskavice.

Seme piskavice posebno je dobro za lečenje oteklina i čireva. Sprečava upale, smekšava i upija, njegovom primenom očišćene rane se uskoro zaceljuju. Kod zagnojenih rana izvlači i upija gnoji sprečava nastajanje divljeg mesa i trovanje krvi. Koristi se najviše za pripremu kašastih obloga kojima se leče giht, neuralgije, išijas i otekle žlezde.

Seme povećava grudi, čaj reguliše anemiju, varenje i bolne cikluse: Kad bi žene znale šta sve ova biljka može!

Piskavicom lečimo i čireve na koži, otvorene rane na nogama i sl. Idealno je kozmetičko sredstvo za negu kože koje su upotrebljavali Grci i Rimljani. Mešali su seme piskavice sa ružinim uljem i time lečili nečistu kožu i pomlađivali je.

Efikasna je i u lečenju drugih bolesti. Čajem se leče zarazne bolesti glave, ispiranjem i masažom vlasišta koje opada. Koristi se i kod prehlada, ublažuje kašalj i rastvara sluz, kod lečenja dijabetesa, jer sadrži sastojke koji utiču na nivo šećera u krvi. Odstranjuje iz krvi holesterol i trigliceride, i pročišćava krvne sudove od arterioskleroze.

U zapadnjačkoj narodnoj medicini piskavicu koriste kao laksativ, za lečenje krvi, protiv groznice, prolećnog umora, angine, kašlja i sl.