Svi znamo onu taktiku diskretnog proganjanja – „slučajno“ sedimo i pijemo četvrtu kafu (od koje nam je muka, ali konobari nas već sumnjičavo gledaju) u kafiću ispred njegove zgrade. Ili kad očajnički jurimo mrzovoljnog komšiju da nam pozajmi svog nervoznog i nimalo simpatičnog psa, kako bismo se nacrtali tačno u pola 8 u parku, kada simpatija šeta svog retrivera. Možda su ipak najbolje one „sačekuše“ u salonu njegove sestre od strica (u koji on baš, baš retko navrati ali, dok sređujete nokte saznate i pokoju dragocenu informaciju).
Naravno, outfit za svaku od ovih prilika je osmišljen uz pomoć buljuk drugarica, šminku je kompletna, a parfema se oseća barem dva ćoška unapred.
A sada budimo pošteni. Ko je ikada i u najboljem izdanju sreo simpatiju? Zato devojke #samoopušteno.
Sa nama je podelila iskustvo jedna Beograđanka koja se kune da je Marfijev zakon odigrao ključnu ulogu za srećan „kraj“ ove priče.
Simpatična Beograđanka nam je opisala samo jedan događaj u nizu sličnih, sa kojima se susretala tokom svog single&fabulous života.
„Ovog dečka sam upoznala na slavi prijateljice. Dopao mi se na prvi pogled. Visok, sa prelepim zubima i obučen bez mane (umela sam da odbacim potencijanu simpatiju samo na osnovu izbora njegovih cipela, da, kriva sam .
Čitavo veče smo ćaskali i pre nego što su izneli glavno posluženje, ja sam već smislila 3 od 4 imena za našu zlatnu dečicu. Što se mene tiče, to je bila završena stvar.
Slava se završila, društvo se razišlo i na moje opšte razočaranje on mi nije tražio broj. Odlučila sam se da verujem da će nas sudbina spojiti.
Kako sam ja osoba koja voli da pomogne, odlučila sam da pomognem i sudbini. Saznala sam (skoro) sve o njemu. Visila sam mu na fakultetu, u kafićima gde bih ga mogla sresti, šetala sam njegovim krajem, odlazila na koncert benda koji mi je onako uzgred pomenuo. Ništa.
Već sam počela da gubim nadu, kada se jedan dan dogodio Marfijev zakon, u svom punom sjaju.
Taj dan sam bila nervozna, izašla sam napolje u nadi da nikoga poznatog neću sresti - prljava kosa, flekav duks, a obrve sam strpljivo „puštala“ do iduće posete kozmetičarki. Da ne pominjem da nisam imala ni trunku šminke.
Dakle, na prethodno opisan izgled i opšte stanje, dodajte i kilo ipo čvaraka u mojoj ruci.
Nisam još ni kročila na ulicu a čula sam „Hej!“. Na moj užas, to je bio baš on!
Izgledao je još bolje, a ja sam u trenutku ipak zaboravila i kako izgledam i šta držim u ruci i pokušala da se široko nasmejem i uzvratim sa jednim seksi „Hej!“. Ali, avaj!
Anestezija! Odmah zatim, kao strele kroz glavu mi je prošla moja slika - masna kosa, bubuljica, kečap na duksu i ti prokleti čvarci.
Izem ti život, pomislih u sebi. Sve one pripreme, zamišljeni romantični susreti, specijalni outfit-i, haljine, suknjice, košulje, smokey eyes, sve to je palo u vodu.
I onda, doživela sam prosvetljenje. Rekla sam sebi #samoopušteno, napravila sam neku šalu na svoj račun. On me zadivljeno pitao da li su mi to u ruci njegovi omiljeni duvan čvarci i sledeća scena smo mi u lokalnom parku, grickamo duvan čvarke i smejemo se mojoj nemuštosti i iskrivljenom licu.
Shvatila sam da sudbini zaista ne treba pomagati, da sve ona može i zna sama. Dokaz za to je bilo ono što mi je rekao kada me zaprosio: Kada sam te video sa čvarcima u ruci i ogromnom duksu, znao sam da si žena za mene!
Dakle, drage moje koleginice, #samoopušteno, ne jurite ga i prepustite se sudbini. Sve će se već skockati a onda će da ide kao ’ladna voda.“
Shvatila sam da sudbini zaista ne treba pomagati, da sve ona može i zna sama