Slavimo Markovdan, blagi dan: Vreme je za molitvu i dobru volju!

Danas je Markovdan, krsna slava u čast svetog apostola i jevanđeliste Marka. Srpska pravoslavna crkva praznuje ovog sveca 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru.

Sveti Marko je bio Hristov učenik i pomoćnik Svetog Petra, koji je na molbu vernika napisao knjigu o Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.

Od davnina se ovaj svetitelj poštuje i praznije u našem narodu, naročito među zemljiradnicima i stočarima. Tako je i danas rasprostranjeno verovanje da apostol Marko šalje nepogodu u ona seoska područja gde se ljudi usude na rade na njivi i u polju.

Postoji verovanje da Sveti Marko hoda svetom sa korpom punom grada, pa onom ko radi šalje nevreme koje će ga pratiti preko cele godine.

Ova tradicija se prenela i na ostala zanimanja, te se Markovdan smatra “blagim danom”, vremenom za odmor i molitvu.

U Leskovačkoj Moravi se smatralo da kukuruz treba početi sa okopavanjem odmah iza Markovdana, kada je najbolje i kupus rasađivati – da bi dobro rodio.

A onaj ko je spavalica trebalo bi da izbegava dremku na ovaj dan! Naime, narod veruje da nikako ne valja dremati preko Markovdana kako čovek ne bi bio bunovan i pospan preko cele godine.

Srbi veruju i da na današnji dan valja odremati samo ako je neko dremao i na Đurđevdan. Po narodnom verovanju, ako je na Đurđevan neko dočekao jutro u postelji ili mu je tog dana neko predao san – što je značilo da će tokom cele godine biti dremljiv, a mozda i bolešljiv – taj treba da odspava i na Markovdan, pa će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti.

Današnji dan, nazivajući ga Mistrovdanom, naročito su praznovali kovači verujući da bi im miševi izgrizli mehove ako bi tog dana radili.