Sve što NE znate o Velikom petku, a trebalo bi: Dan duboke žalosti i iskrenog praštanja!

Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti.

Smatra se najtužnijim danom hrišćanstva i na taj dan se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Takođe, od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Na Veliki petak se u hramovima iznosi plaštanica na posebno ukrašen sto koji simboluje grob Hristov, ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena.

Za hrišćane ovo je dan velike žalosti, te se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava. Mnogi greše kada na Veliki petak pripremaju za ručak ribu, prebranac na ulju... Riba zapravo nije dozvoljena tokom većeg dela Vaskršnjeg posta.

Šta znače poslednje reči Isusa Hrista na raspeću: Ovo svako treba da zna!

Takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Jedino što se radi jeste farbanje jaja i to po pravilu crvenom bojom koja simboliše prolivenu krv Hristovu.

Veruje da na Veliki petak ne treba jesti koprive, najstrože je zabranjeno piti vino, jer ono predstavlja nevino prolivenu krv Isusa Hrista. U nekim krajevima, ljudi su ujutru donosili vodu sa jezera, kako bi se svi ukućani umili vodom, jer postoji verovanje da će to umivanje odneti sve bolesti iz tela.

Oprostite grehe

Hristos je vaskrsenjem sjedinio zemaljski svet i raj, a u raj pre svih drugih primio pokajanog razbojnika, dajući svima nama nadu da naše življenje u pokajanju nije uzaludno. Ugledajući se na Hrista, na ovaj dan oprostimo onima koji su se o nas ogrešili, ako su se za to iskreno pokajali.