OBAVEZNO POGLEDAJTE I PROČITAJTE

Bili Holidej: Za sebe je često govorila da je crna, silovana i švorc, ali uprkos tome istorija je nikad neće zaboraviti! (GALERIJA)

Sve životne nevolje naterale su je da traga za sigurnim utočištem. I to je i pronašla u muzici.

Objavljeno: 12.04.2019. 12:13h
Autor:
Bili Holidej FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
Foto: Profimedia

Bili Holidej rođena je u Filadelfiji 7. aprila 1915. godine. Kraljica bluza vodi poreklo iz siromašne afroameričke porodice. Počela je da radi sa 6 godina, sa 11 godina ju je silovao komšija. Ceo njen život provela je pored nasilnih muškaraca, a bila je i žrtva rasne diskriminacije, alkoholičar i heroinski zavisnik.

Teško detinjstvo

Bili Holidej nije imala lako detinjstvo. Sejdi, njena majka, bila je samo tinejdžerka kada rodila Bili, i provele su same većinu njenog detinjstva. Otac je bio odsutan skoro ceo njen život. Kada je imala oko 9 godina, Holidejeva je poslata u kuću za afroameričke devojčice, "Kuću dobrog pastira", koja je bila neka mešavina škole, popravnog doma i mesta za oporavak, ali Bili je tu bila samo nekoliko meseci, i tu je navodno bila žrtva seksualnog napada. Napustila je to mesto i godinu dana kasnije se vratila majci. Sve te nevolje naterale su je da traga za sigurnim utočištem. I to je i pronašla u muzici. Posebno je volela Besi Smit i Luisa Armstronga, i razvila je duboku vezu sa pevanjem u to vreme.

Oko 1920. se preselila sa majkom u Harlem u Njujorku, i tu je pronašla majku kao alkoholičarku i narkomanku koja radi u javnoj kući. Sejdi ju je uvukla u svet prostitucije pustivši Bili da radi sitnije poslove za vlasnicu brodela, i da između ostalog tu bude i čistačica, posle čega je i sama postala prostitutka kao i majka.

U javnoj kući je počela da puši marihuanu i da konzumira alkohol.

Oko 1930. Bili je počela da peva po lokalnim klubovima. Sa njenih 18 godina otkrio ju je producent Džon Hamond, dok je pevala u jednom Harlemskom džez klubu. On ju je povezao sa klarinetistom Benijem Gudmanom sa kojim je 1934. snimila svoje prve hitove "Your Mother's Son-In-Low" i "Riffin' the Scotch".

Njen glas je počeo da postaje poznat, možda ne zbog njegovog dometa, već zbog njegove autentičnosti i dodira melanholije koja dovodi do određene vrste emocije.

Godine 1937. Bili se pridružila Orkestru Count Basie, jednoj od najistaknutijih džez grupa u eri svinga. Saksofonista Lester Jang je povremeno svirao sa njima i razvio blisko prijateljstvo sa Holidej, dajući joj nadimak "Lady day", a ona je njega nazvala "Prez."

To je bilo senzacionalno, a Bili je bila jedini afroamerički solista tog inače "belog orkestra". Sa nim je proputovala Ameriku i stigla do radija i Brodveja. Međutim, zbog stalne rasne diskriminacije koja se ogledala u tome da je morala da ulazi na ulaz za pomoćno osoblje u loklalima i dvoranama gde su nastupali, kao i da je morala da ide peške jer u hotelu nije smela da uđe u lift zajedno sa belom gospodom, Bili je uskoro napustila ovaj bend.

Problematična umetnica

Ali, uprkos njenom uspehu u ovom trenutku, Holidej je već krenula na samodestruktivan put sa koga je malo ko uspeo da se vrati. Godine 1941. udala se za Džejmsa Monroa, nasilnog i nestabilnog čoveka. Iako je Bili već bila alkoholičarka, Monro joj je "dao" novi porok. Kao korisnik opijuma, uveo je Bili u novi svet zloupotrebe supstanci, i nikada nije prestala - čak i nakon što se malo kasnije razvela od Monroa.

Nekoliko godina kasnije počela je da se zabavlja sa trubačem Džoijem Gajom, sa kojim je počela da koristi heroin. Majka Sejdi je umrla 1945. godine i to ju je nateralo da podigne ritam kada je došlo do zloupotrebe supstanci. Pila je mnogo jače nego ikada ranije i koristila je više lekova u većim količinama kako bi utopila svoju tugu.

Ali njena upotreba droge je nije sprečila da tada osvoji svet džeza. Godine 1947. čak je zaronila u filmsku industriju igrajući malu ulogu uz Luisa Armstronga (njen idol iz detinjstva) u filmu "Nju Orleans".

Ubrzo je uhapšena i osuđena za posedovanje narkotika. Holidejeva je osuđena na 366 dana zatvora i poslata u rehabilitacionu ustanovu u Zapadnoj Virdžiniji. Čak i iza rešetaka, njena popularnost je rasla. Ali od tada nije nije bilo lako. Budući da je bivši zatvorenik, nije mogla da obezbedi dozvolu za nastup u noćnim klubovima. Ipak, do tada je bila Bili Holidej, i ubrzo nakon izlaska iz zatvora je rasprodala dvoranu Karnegi Hol.

Tragičan kraj

Suprug Luis Mekekej je Bili sve više uvlačio u heroinsku zavisnost, što je rezultiralo njenim ponovnim hapšenjem 1956. Posle njihovog venčanja u Meksiku 1957. godine, Bili je imala pojavljivanje na CBS televiziji gde je uprkos promeni boje glasa i manjku fizičke snage sa Benom Vebsterom i Lesterom Jangom održala veliki koncert. Posle zavšetka snimanja "Lady in Satin" 1958. za kuću Kolumbija Rekords, bilo joj je sve gore.

Zbog uzimanja heroina imala je srčanih problema, a kada je završila u bolnici uhapšena je zbog posedovanja droge. Život je završila tragično, 17. jula 1959. od ciroze jetre u bolničkoj sobi koju su čuvali policajci pazeći da joj neko krišom u bolnicu ne donese heroin.

Zbog pesme "Strange Fruit" mnogi je smatraju začetnicom borbe za prava afroamerikanaca i ukidanje rasne segregacije koja će se rasplamsati tek posle njene smrti. Za sebe je govorila da je "crna, silovana i švorc", a o tome je i pevala u mnogim svojim pesmama. Tako je postala oličenje patnje svojih sunarodnika u siromaštvu i diskriminaciji, zbog čega je oni i smatraju prvom koja je kroz pesmu protiv ove nepravde digla glas. Svojim pesmama i akordima uticala je na stvaranje Nine Simon i Dženis Džoplin.

Bili Holidej je posmrtno primljena u Rokenrol kuću slavnih 2000. godine.

Bila je diva, bogata i lepa, a onda se zaljubila u pogrešnog muškarca: Ljubav je koštala života!