Počela je treća sedmica Vaskršnjeg posta: Kako se posti Krstopoklona nedelja!

U treću nedelju Vaskršnjeg posta pravoslavni hrišćani duhom se poklanjaju Časnom krstu. Na Krstopoklonu nedelju iznosi se krst na sredinu crkve: poklonimo se krstu, celivajmo ga i setimo se smisla Krsta Hristovog.

Šta nam govori, na šta nas poziva Krst Hristov? Da se setimo Krsta kao izbora. Izbora od koga zavisi sve u svetu i bez koga je sve u svetu - trijumf zla i tmine.

"Na sud sam došao u svet ovaj", govori Hristos. Na tom sudu – sudu raspete Ljubavi, Istine i Dobra – stoji svako od nas.

Iznošenje krsta na Krstopoklonu nedelju svojevrsna je opomena na krajnji cilj našeg intenzivnog i produbljenog hrišćanskog života kojim živimo u te velikoposne dane.

Setimo se značaja i simbolike krsta Hristovog: sa jedne strane, to je Krst Hristov kao onaj odlučujući događaj kojim se završava zemaljski život i služenje Gospoda Isusa Hrista. Prvi smisao Krsta – smisao njegovog suda nad zlom ili, tačnije govoreći, nad lažnim dobrom u čijem se ruhu zlo neprestano pojavljuje u ovom svetu, nad lažnim dobrom koje zlu obezbeđuje njegovu strašnu pobedu na ovoj zemlji.

Otuda proizlazi i drugi smisao Krsta. Za Krstom, Hristovim dolazi naš krst, moj krst o kome je govorio Hristos: "Ko hoće da ide za mnom… neka uzme krst svoj… (Mk. 9,34)". To znači da pred istim onim izborom pred kojim su one noći stajali svi – i Pilat, i rimski vojnici, i jevrejski vođa, i gomila, i svaki čovek u toj gomili – stoji svako od nas uvek i svaki dan svoga života.

Ali, svaki dan uzimati i nositi svoj krst ne znači samo trpeti teškoće i breme životno…

To pre svega znači neprestano živeti u saglasju sa svojom savešću, živeti u svetlosti suda savesti. Evo, i dan danas pred licem čitavog sveta bezbožnici hapse ljude koji "nikakvoga zla nisu učinili", muče ih, i biju, bacaju u tamnicu ili konc-logore. I sve to "po zakonu", sve po poslušnosti i disciplini, sve "u ime poretka" i "za dobro svih". I koliko je i dan-danas "Pilata" koji peru ruke, koliko je samo i dan danas vojnika koji se trude da ispune svoju vojničku disciplinu i koliko i dan danas ima ljudi koji poslušno i ropski urliču, ili u najboljem slučaju ćutke posmatraju taj trijumf zla u svetu.

(Preuzeto iz knjige "Veliki Post" protojereja Aleksandra Šmemana)