Crvene telefonske govornice: Simbol kojeg Britanci nisu spremni da se odreknu

Stanovništvo Velike Britanije bori se da sačuva svoj voljeni simbol, crvenu telefonsku govornicu i to u meri u kojoj se u Kini bore da spasu pande ili na Arktiku polarne medvede.

Ali, ovoj "ugroženoj vrsti" ne preti gubitak staništa ili klimatske promene. Problem dolazi od giganata kakvi su Epl, Samsung i Nokija.

- Mobilni telefoni su preuzeli tržište - žali zbog toga Mark Džonson, zaduženi za govornice iz britanskog Telekoma.

Ljudi mlađeg uzrasta možda ni ne znaju šta je govornica i verovatno im je nezamislivo da se veliki fiksni telefon nalazi u "kutiji" na sred ulice, kao i to da treba da se ubaci novac da bi se obavio razgovor.

U Londonu, jarko crvena govornica je duboko poštovani simbol, kao i crna taksi vozila ili autobusi na sprat. Međutim, ljudi i dalje koriste taksije i dabldekere, dok telefonske govornice više nisu aktuelne - pozivi iz njih opali su za čak 80 odsto u poslednjih 5 godina.

- 2002. godine imali smo 92.000 govornica, a sada ih je 48.000 - rekao je Džonson.

Jedna od kabina kod kojih se turisti najviše fotografišu je ona ispred Big Bena.

- Svi dolaze do nje, kako bi napravili fotografiju sa Big Benom u pozadini. I gotovo svi se odluče da pre koriste mobilne telefone nego što bi pozvali nekoga iz govornice. Voleo bih da je svako ko se slikao tu samo jednom koristio telefon, zato što bi to onda bila apsolutno najviše upotrebljena govornica u Londonu - dodaje Džonson.

Ali, samo zato što se više ne koriste za pozive, ne znači da su apsolutno zastarele. U gradovima širom Engleske, Džonson je izvukao telefone iz kabina da bi lokalni meštani mogli da ih transformišuu sve i svašta.

- Koristili su ih kao biblioteke, galerije, školske projekte, oglasne table. Čak su pretvorili jednu govornicu u pab, doduše na jedno veče, a zvao se "Pas i kost", ali nije mnogo ljudi uspelo da stane u njega. Samo jedno bure piva, i služili su ga direktno iz njega - objašnjava Džonson.

Programerka iz britanske prestonice Lori Jang priznaje da nije koristila govornicu 15 godina, ali joj ne bi bilo drago kada bi one u potpunosti nestale.

- To bi definitivno bio veliki gubitak, poput uklanjanja Empajer stejt bildinga u Njujorku - smatra Jang.

Nekoliko hiljada ovih kabina čak se nalaze na listi britanskih istorijskih mesta, zahvaljujući članovima "Društva 20. veka", čiji je cilj da sačuvaju značajna zdanja iz prošlog veka. Direktorka Ketrin Kroft kaže da postoji jako dobar razlog zašto ne treba ukloniti ove simbole - čovek koji je dizajnirao govornicu je bio mnogo poznatiji po katedralama, mostovima i elektranama.

- Pretpostavljam da mnogo ljudi misli da je govornica delo nekog dizajnera proizvoda ili nameštaja, ali to nije slučaj. Džil Gilbert Skot bio je veoma važan britanski arhitekta - kaže Kroft.

Jedna od najvažnijih kabina izbliza izgleda poput nekog hrama - sa stubovima sa strane i zakrivljenom kupolom. Unutra, međutim, kabina izgleda manje dostojanstveno, sa baricom na podu i neprijatnim mirisom.

Sakrivena u mraku govornice, na visini od preko 2 metra, nalazi se mala ploča koja je gotovo nečitljiva. Na njoj je napisano: "Ova govornica dizajnirana od strane Ser Džila Gilberta Skota je zaštićeno zdanje".

Ironično, natpis kada se smrkne možete da pročitate jedino ako ka njoj usmerite svetlo sa mobilnog telefona.