Anksioznost i depresija su u porastu kod dece, izveštava Američko udruženje psihologa.
"Vidimo porast anksioznosti kod dece", ističe za magazin "Pipl" dečji i adolescentni psiholog Beki Lois, dodajući da je "teško biti dete ovih dana."
Deca možda nemaju reči za ono što osećaju. Mogu imati glavobolje, bolove u stomaku ili napade besa. Starija deca mogu izgledati ljuto ili neraspoloženo, ali zapravo mogu biti stvarno tužna.
"Ako sumnjate da vaše dete možda pati od depresije ili anksioznosti, prvo što treba da uradite je da razgovarate sa njim kako biste saznali šta se dešava", kaže dečji i adolescentni psiholog Karin Prajs.
"Kažem roditeljima da je u redu da započnu razgovor i slušaju neko vreme. Ne morate odmah da preskačete na "mom detetu treba terapeut", kaže dr Prajs, šef psihologije u Teksaškoj dečijoj bolnici. "Odrastanje je stresno." ističe doktorka.
Osećaj tuge, razdraženosti i usamljenosti su normalni. Međutim, kada ta osećanja prevladaju život vašeg deteta i spreče ga da radi stvari koje voli, vreme je za detaljniji pogled. Da li idu u školu? Da li jedu? Da li spavaju? Da li se stalno osećaju tužno, krivo i bezvredno? Tada je toj deci potrebna "značajna podrška", kaže dr Prajs.
"Zaista želimo da budemo sigurni da ti mladi ljudi brzo dođu na lečenje. A za značajniju depresiju, želimo da počnemo sa terapijom", kaže dr Prajs.
Roditelji često zovu psihijatricu Moiru Rin i kažu da nisu sigurni da li je ono što njihovo dete doživljava problem ili samo preterano reaguju.
"Anksioznost je normalno iskustvo", kaže dr Rin, profesor i predsedavajući Odeljenja za psihijatriju i bihevioralne nauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk. "To je prilagodljiva emocija."
Dr Rin kaže roditeljima da ako misle da nešto nije u redu, verovatno su u pravu. Ali, ima pomoći.
"Divna vest je da su deca otporna, da stalno rastu i menjaju se i odlično reaguju na lečenje", kaže dr Rin. "Ima pomoći. Tretmani rade, intervencije rade."
Vidite neke znake anksioznosti ili depresije kod svog deteta, ali niste sigurni odakle da počnete? Ovo su stručni saveti kako da pomognete vašem detetu, bez da odmah posetite psihoterapeuta, prema razgovoru koji je sproveo magazin "Pipl".
- 1. Slušajte – oduprite se želji da im kažete da je sve u redu. Najbolje što roditelji mogu da urade je da slušaju, kaže dr Prajs.
"Započnite razgovor sa: "Hej, primetila sam neke razlike u tome kako ti sve ide u poslednje vreme, nadam se da si dobro", kaže ona.
Ona apeluje na roditelje da se uzdrže od floskula poput "O, nije tako loše" ili "Ne brini zbog toga" ili "Biće bolje".
"Za roditelje je naša prirodna tendencija da želimo da naša deca osete da će sve biti u redu. Ali možemo se boriti protiv tog instinkta i slušati, pa čak i kada želimo da kažemo, "To ne zvuči tako loše", kažemo: "Zvuči kao da te to zaista mnogo muči", predlaže ona .
Ako odbacite strahove deteta, ono će prestati da priča, a cilj je da se "nastavi razgovor", kaže dr Prajs. "Tako ćemo naučiti šta se dešava."
- 2. Postavljajte pitanja.
Ako vaše dete neće da razgovara sa vama? Vi razgovarajte sa njima.
"Ponekad deca neće reći mnogo, ali to ne znači da ne možemo da postavljamo neka pitanja", kaže dr Lois. "Uđite u njihovu sobu i sednite na njihov krevet i recite: "Samo želim da znaš da mislim na tebe i da sam tu ako ti nešto zatreba."
Dr Lois preporučuje tehniku koju ona naziva "čitanje uma".
"Recite stvari naglas poput: "Možda ti je trenutno teško u školi, ovo doba godine može biti zaista teško", kaže ona. "Čak iako vam dete ne daje nikakve informacije, iznesite nekoliko hipoteza. Kao "Pitam se kako stvari idu s tobom i sa tvojim prijateljima. U poslednje vreme nije bio (taj i taj prijatelj)", ili "Nisam te čula da pričaš o (ime detetovog prijatelja sa kojim je najviše provodilo vreme)."
Ponekad igranje "višestrukog izbora" pomaže detetu. "Davanje nekoliko opcija ponekad može biti od pomoći za početak razgovora", kaže ona.
- 3. Ne govorite im da ne brinu.
Danas u svetu postoji mnogo stvari zbog kojih deca mogu da se osećaju pod stresom, a mnoge od tih briga su logične i racionalne.
"Postoji toliko razloga da deca budu uznemirena ovih dana. Toliko stvari o kojima treba da brinu. Svet je veoma zastrašujuće mesto", kaže dr Lois. "Kao roditelj, kada je neko uznemiren, ponekad uveravanje zaista nije od pomoći. Jer kada kažemo "Ne brini, sve će biti u redu", mi to ne znamo. Ne znamo da će sve biti u redu.”
Ona nastavlja: "Ne možemo odgovoriti na sva njihova pitanja. Ne možemo da umirimo sve njihove strahove, tako da moramo samo da priznamo da strahovi imaju smisla i da smo tu da ih podržimo i odgovorimo na sva pitanja koja možemo, i da su oni jaki i sposobni ljudi. Najgora stvar koju možemo da uradimo je da kažemo: Ne brini, bićeš dobro." tvrdi dr Lois.
- 4. Prebrodite brige sa njima.
Umesto da odbaci brige deteta, čak i one koje izgledaju najizvesnije, doktorka Lois podstiče roditelje da se bave "detektivskim poslom" i razgovaraju o najgorim scenarijima.
"Recite: "Reci mi više. Reci mi zbog čega si zabrinut. Šta je najgora stvar za koju misliš da bi se mogla dogoditi? Imamo li ikakve dokaze koji sugerišu da će se to dogoditi?“ ona kaže. "Ponekad treba da pričamo kao da tu misao o brizi iznesemo kao poput advokata na suđenju i treba da kažete: "Koji dokazi postoje da je ta briga stvarna ili da će se to dogoditi?".
"Pomažete detetu da zaista kritički preispita brige" objašnjava doktorka Lois.
- 5. Napravite zajedno plan suočavanja.
Uključite svoje dete u izradu plana akcije. Pitajte: "Koje stvari misliš da bismo mogli da uradimo da to poboljšamo ili da se osećaš manje zabrinuto?" To pomaže detetu da izgradi svoje veštine suočavanja, tako da može da postane otporniji i samopouzdaniji. Na kraju krajeva, "ponekad vas neće biti tu", kaže ona.
- 6. Pomozite im da spuste telefone, izađu napolje i krenu.
Razgovarajte u kratkoj porodičnoj šetnji, napravite im nešto lepo u kuhinji i pozovite ih sa vama ili im ponudite da odvedete njih i nekog njihovog prijatelja na zabavnu aktivnost. Pokušajte da ih naterate da se odmore od društvenih mreža i da se druže sa ljudima u stvarnom životu.
"Mnogo puta deca upadnu u zamku kao da svi drugi životi izgledaju savršeno". "U pravu su", kaže dr Prajs. "Na društvenim mrežama, svi ostali su srećni. Svi ostali imaju gomilu prijatelja. Niko drugi nema roditelje koji su tako grubi, strogi ili zli."
Ako vidite uznemirujuće znake da bi se normalna anksioznost vašeg deteta mogla pretvoriti u nešto više, radite sa njima da zakažete redovne aktivnosti(sa psihoterapeutom) i uđete u rutinu. "Depresija ima priliku da zaista raste i zauzme mnogo prostora ako joj dozvolimo", kaže dr Lois.
- 7 . Povežite se sa drugim roditeljima.
"Naš svet je danas malo teži kada razmišljamo o onome što vidimo i čujemo na vestima. I kao roditelji, razmišljamo o svim groznim stvarima koje se mogu dogoditi našoj deci kada su van našeg vidokruga", kaže dr Prajs.
Povezivanje sa drugim roditeljima koji imaju slična iskustva učiniće da se osećate manje usamljeno, a oni će možda imati neke korisne savete.
- 8. Razmislite da sami posetite terapeuta.
Za mnogu decu, roditelj koji ide na terapiju može biti jednako efikasan kao i dete koje ide kod terapeuta. S jedne strane, može pomoći da se normalizuje proces za dete koje okleva, a sa druge, može pružiti roditeljima korisne alate za stvaranje dobrog ponašanja i podrške detetu kada je to potrebno.
"Sjajna sam u svom poslu, ali ne očekujem da će dete postati bolje samo ako provodi 45 minuta nedeljno sa mnom! Nijedan terapeut nije magija", kaže dr Prajs. "Učimo decu veštinama, učimo ih kako da se nose i prilagode. A onda želimo da budemo sigurni da roditeljima dajemo alate i veštine koje su im potrebne da podrže svoju decu u tim stvarima kada su napolju u stvarnom svetu, a ne samo kada sede sa mnom u mojoj ordinaciji".
- 9. Razgovarajte sa svojim pedijatrom.
Ako ste zabrinuti, obratite se svom pedijatru, savetuje dr Rin. Mnogi lekari imaju metode za skrining mentalnog zdravlja, a neke kancelarije sada uključuju mentalno zdravlje u svoju praksu.
- 10. Razgovarajte sa školom koju vaše dete pohađa
Škole imaju pedagoga i psihologa koji može da radi sa vašim detetom u školi. Oni mogu biti dodatna podrška vašem detetu tokom dana. Razgovarajte sa njihovim nastavnicima i podelite ono što vidite kod kuće i saznajte da li se to prenosi na dete u školi.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
