Teodora Pavlovska, mnogo poznatija po umetničkom imenu Teya Dora, napravila je pravi preokret na domaćoj muzičkom sceni objavom pesme "Džanum", protkanom najdubljim emocijama. Upravo ovi stihovi postali su jedni od najslušanijih na svetu u proteklnom periodu. Njen stil nije provokativan, niti igra na kartu seksepila, ali glasom baš svakom dodirne srce. Naša ovogodišnja predstavnica na "Evroviziji" je neverovatno talentvana mlada dama, a osim što poseduje moćan vokal, vrlo uspešna je i kao autor, te je za mnoge domaće pevače napisala numere koje su vrlo brzo postale hitovi.
Naime, Teya Dora potiče iz jedne čuvene, nadasve umetničke porodice. Teodorin otac bio je čuveni slikar i grafički dizajner iz Bora, a za taj grad uradio je mnogo.
Upravo on zaslužan je za logotipe Muzeja rudarstva i metalurgije i Muzičke škole u Boru, a gotovo da ne postoji osoba koja ne pamti njegove sjajne izložbe karikatura i ilustracija.
Preminuo je pre tri godine, a po tvrdnjama bliskih ljudi, tada je u srce ove autentične dame uvukla velika tuga. Međutim, na površinu je isplivao veliki ponos što je takav čovek bio njen otac i najveći oslonac u životu, a to je ujedno i najveća uteha.
- Dok sam radila na pesmi "Džanum", moj tata se razboleo, jako teško i iznenadno umro. Čovek je generalno bio veoma jak i pozitivan, aktivan, nije se očekivalo da će se razboleti na način na koji se razboleo. Jako ubrzo je umro. Ja sam pazila na njega, bio je kod mene i čuvala sam ga taj period, koji je bio veoma kratak. To se desilo u tom periodu kad sam pisala pesmu, tako da, to je bilo nešto onako meni najteže do sad u životu što sam doživela - ispričala je Teya Dora za "Telegraf".
Sa druge strane, veliki vetar u leđa joj je majka Jasna Jojić, novinarka Večernjih novosti, koju Borani vole zbog brojnih tekstova i etnoloških knjiga, među kojima su i one o vlaškoj magiji čijim je pisanjem i izdavanjem pre skoro tri decenije doprinela uverenju da Vlasi imaju svoj kulturni identitet i da zaslužuju da u Srbiji ostvare status nacionalne manjine.
- Ja sam master antropologije i bavim se ljudskim verovanjima i mišljenjima, a magija je prvo ljudsko verovanje. Malo sam se više usmerila na razvoj magije u kraju u kojem smo se rodile Teodora i ja, i jako volimo taj kraj. Radila sam prvo reportaže o vlaškoj magiji. Radila sam intervjue sa bakama koje se bave vlaškom magijom. Kada je počelo bombardovanje to sam skupila i te intervjue koje sam radila sam skupila i napravila knjigu, a ubrzo su usledile i sledeće knjige. Mislim da svaki čovek ima intuitivne moći i da može da predvidi neke stvari. Upoznala sam mnogo vidovitih ljudi u čiju vidovitost sam se uveravala na osnovu njihovih proročanstava - rekla nam majka naše predstavnice za "Blic" i dodala da su njoj vidovite žene predvidele uspeh.
