Slava je kod Srba jedan od najvažnijih događaja u toku godine. Za taj dan se posebno pripremamo. Svečano se oblačimo, kupujemo darove i odlazimo kod rodbine i prijatelja koji slave.
Kada dođete za bogato postavljenu sofru, i odlučite da nazdravite domaćinu lepo i u stilu srpstva i duhovnosti, evo šta možete da izgovorite tada:
"Ajde bože pomogni, što arno Bog neka daje sreću i zdravlje, na čije smo dobro bogu pomoglo. Slavu slavili, slavu nezaboravili, uvek sve srećno i veselo nalazili, jedno drugog pominjali."
Kako se proslavlja Aranđelovdan: Na ovaj dan, bolesni će ozdraviti!
"Ajd' domaćine srećna ti slava, srećan bio slavu ne zaboravio, mnogo godina i leta, neka se rodi pšenica belica i u kući dečica."
Na primer, u zdravici se kaže:
"U čije se zdravlje vino pilo, sve mu zdravo i veselo bilo, rodilo mu i žito i vino, ponajviše pšenica belica i u kući sve muška dečica".
Gost se, prilikom ulaska u kuću, u pozdravu obraća domaćinu rečima:
"Slavio ga (krsno ime) mnogo ljeta u zdravlju i veselju".
Ta želja se izražava i u drugim zdravicama u kojima se na Slavi ne oskudeva:
"Ko je proslavljao ove godine, proslavljao je i do godine, punu i čestitu, sretnu i bogatu, mnogo ljeta, a sve za njegova života, on i njegova deca"...
Slava nije samo hrana i piće: Da li je dozvoljeno slaviti u kafani?
Na Kosovu, na primer, gosti ispijaju po jednu veliku čašu za zdravlje domaćinovo i svih njegovih ukućana, a isto tako za plodnost (berićet) i napredak svake vrste. 
Gost kaže: "Ovu kalenicu ćemo da pijemo za domaćinovo zdravlje. Bog neka da njemu i njegovim sinovima, ćerkama, snahama, unucima, unukama i svemu porodu njegovom zdravlje i sreću ... Svaki berićet u polju i domu, da su mu puni ambari sa žitom, guvna sa slamom i senom, torišta sa ovcama i govedima, kravama i kobilama, bivolicama i volovima, tejacima i ždrebicima ..."
Slično ovome i u Slavoniji je svaka kuća imala svoga patrona kome se gosti i ukućani mole, zajedno sa kumovima i prijateljima, za ekonomski napredak kuće i za zdravlje ukućana. U ovom ceremonijalu ima i druge narodne simbolike.
Koljivo se na primer u nekim krajevima uzima sa obe ruke da bi Gospod oberučke davao zdravlje i napredak u kući i domaćoj čeljadi
Zdravice se inače menjaju unakrst "da bi godina ukrstila sa rodom i berićetom".
Zanimljiva je i jedna zdravica iz Metohije koja glasi:
"Neka se preliju bačve sa vinom, domovi sa žitom i zdravljem, a polja sa rodom i berićetom!"
Pošto se malo otpije, u istu času dolivaju još vina "da mlađi rastu", pa se zdravica produži:
"Ovako za omlađije, neka Bog omladi u domu, u toru i na svakom mestu, neka Bog mladež izvede na dobar put, te neka budu bolji od njihovih starijih".
Srećna krsna slava!
Stari recept za slavski kolač: Kako da umesite i ukrasite savršenu pogaču! (FOTO)
