Na pitanje zašto hleb uvek pada na namazanu stranu, naučnici odgovaraju: zbog visine stola. Ako ste od onih kojima hleb stalno pada dok doručkujete za stolom, malo je verovatno da će vaš pod ostati čist. Jer hleb nekako gotovo uvek padne sa "pogrešne", namazane strane.
To je ono što nazivamo "Marfijevim zakonom": jednostavno uvek pada ono što je sklono padu. Naučnici, međutim, ističu da to nema nikakve veze ni sa slučajnošću, ni sa namazom.
Britanski naučnik Robert Metjuz, član Kraljevskog astromonskog društva i Kraljevskog statističkog društva, dobitnik Ig-Nobelove nagrade 1996. za naučni rad o ovoj pojavi, ističe da hleb pada na namazanu stranu zbog "fundamentalnih konstanti" univerzuma, kao što je gravitacija.
Integralni ili obojeni hleb: Jednostavan način da saznate da li ste prevareni!
"Hleb pada sa stola na namazanu stranu jer je univerzum tako sazdan", naveo je on tada u svojoj studiji, prenosi sajt universcience. Nekoliko godina kasnije Metjuz će svoja zapažanja potkrepiti dokazima: rezultati testiranja 9.821 parčadi hleba pokazali su da je 6.101 palo na namazanu stranu, što je procenat od 62 odsto.
Iako veličina i oblik parčeta hleba kao i način njegovog pada imaju određenu ulogu, u većini slučajeva je visina stola ta koja je presudna za "masno prizemljenje". Naime, hleb ima vremena da napravi samo polukrug pre nego što dotakne tlo.
Da bi se obrnuo ceo krug, potrebno bi bilo da sto bude visok tri metra ili da sila teže bude jača. Kada su Metjuz i njegov tim bacali hleb sa oko 2,4 metra, 47 odsto od 2.000 parčadi palo je na nenamazanu, suvu stranu hleba.
