Početkom 1941., tada 25-godišnja Ljudmila Pavličenko studirala je istoriju na Univerzitetu u Kijevu, a godinu dana posle postala je najopasnija snajperistica svih vremena koja je ubila 309 osoba, od čega su 39 bili nemački snajperisti.
Pavličenko je od najmlađe dobi bila svojeglava i muškobanjasta, te nikad nije bila najposlušnija učenica u učionici. Rođena je 1916. godine u malom gradiću u Ukrajini, da bi se sa 14 doselila u Kijev.
Kao i mnoga druga deca u Sovjetskom Savezu, učestvovala je u paravojnoj sportskoj organizaciji u kojoj je učila i streljaštvo. Navodno se dečak iz komšiluka pravio važan kako mu super ide pucanje, pa je Pavličenko odlučila da vežba toliko dugo dok ne bude jednako dobra kao on.
22. juna 1941. godine Hitler je raskinuo vezu sa Staljinom i nemačka vojska je navalila na Sovjetski Savez.
Pavličenko se brzo pridružila sovjetskoj vojsci kako bi branila otadžbinu, iako je prvobitno odbijena zbog pola.
"Izgledala je kao model, s manikiranim noktima, u modernoj odeći i s lepom frizurom. Pavličenko je rekla osobi zaduženoj za novačenje da želi nositi pušku i boriti se. Muškarac joj se samo nasmejao i pitao je šta ona zna o puškama", piše na stranicama soviet-awards.com.
Čak i nakon što je Pavličenko pokazala svoj certifikat i značku koja je potvrđivala da se bavila streljaštvom, pokušali su je usmeriti prema poslu medicinske sestre.
Sadista, ubica i vampir sa likom anđela: Bizarni život mađarske grofice (FOTO)
"Nisu želeli da prime devojke u vojsku, pa sam se morala poslužiti raznim trikovima kako bih upala", objasnila je Pavličenko.
Napokon joj je Crvena armija dozvolila da izađe na audiciju, tako što su joj dali pušku i pokazali dvojicu Rumuna koji su sarađivali sa Nemcima. Bez muke je upucala vojnike, pa je primljena u vojsku.
Poslali su je na prve borbene linije u Grčku i Moldaviju, te je u kratkom roku postala poznata kao strašna snajperistkinja koja je tokom prvih 75 dana na ratištu ubila 187 Nemaca.
Brzo se proširila reč o njenoj slavi
Snajperisti su se u ondašnjim bitkama borili između zaraćenih strana, često jako udaljeni od ostalih vojnika. Bio je to izuzetno opasan posao za kojeg je bila potrebna maksimalna koncentracija i strepljenje, jer ste morali satima sedeti/ležati, savršeno mirni, kako bi izbegli da vas uoče neprijateljski snajperisti.
Kad je postala poznata, nakon bitaka za Odesu i Moldaviju, Pavličenko je prebačena na Krim i poslana u bitku za Sevastopolj.
Zbog svoje reputacije, počeli su joj davati sve opasnije zadatke, te se u jednom trenu našla licem u lice s neprijateljskim snajperistom. Ubila je 36 snajperista, od kojih su neki bili među najzloglasnijim ubicama u svojim redovima.
Majka zagrlila ubicu svoje ćerke: Razlog će vas duboko dirnuti! (VIDEO)
"Ovo je bilo jedno od najnapetijih iskustava u mom životu", izjavila je Pavličenko kasnije.
Osam meseci se borila u Sevastopolju, gde je promovisana u Crvenoj armiji zbog svojih uspeha. Nekoliko puta je ranjena, ali je poslana sa ratišta tek nakon što joj se šrapnel zabio u lice, kad su Nijemci bombardovali njenu poziciju.
Postala je poznata osoba u ratu i deo propagande kojom se koristila Crvena armija, te su je se pribojavali nemački vojnici širom istočnog fronta.
Nemci su čak išli toliko daleko da su joj se lično obraćali putem zvučnika, pri čemu su joj nudili udobnost i slatkiše ako pređe na njihovu stranu.
Ali Pavličenko je ostala na svojoj strani i uskoro postala instruktor streljaštva, te je čak pozvana u posetu Beloj kući. Postala je tako prva pripadnica sovjetske vojske koja je ikad stupila tamo.
Pavličenko je bila jedna od 2.000 žena snajperista koje su se borile na strani Crvene armije u Drugom svetskom ratu i jedna od njih 500 koje su preživele.
Sa 309 ubistava, ubraja se među pet najboljih snajperista svih vremena, ali je vrlo verovatno da je ubila i mnogo više vojnika, budući da je potvrđenim ubistvima morala prisustvovati treća strana, što često nije bilo ostvarivo.
Nakon rata je magistrirala u Kijevu, a ove godine je njena priča prikazana u filmovima "Bitka za Sevastopolj" u Rusiji i "Neuništiva" u Ukrajini.
Muž je ostavio, radila kao čistačica: Životna priča samohrane majke Milunke Savić!
