One su slobodne duše, deca prirode, boemi… Kao boginje starog sveta, one šetaju ulicama u sasvim običnim cipelama, među običnim smrtnicima. Za njih ovaj svet nema granica i život je uvek avantura.
Ako želite da budete deo njihovog života, ove stvari morate da znate o ženama divljeg srca:
Najveći greh je biti dosadan
Naravno da i one ćaskaju o svakodnevnim stvarima, idu na posao i rade sve ono što je neophodno da bi se preživelo… Ali to nije ono što njih čini živima. Avantura je jedina stvar koja okupira njihovu pažnju, a avanture mogu biti velike i one male, svakodnevne.
One svoju dnevnu sobu utorkom uveče pretvaraju u plesni podijum, skidaju cipele na ulici kad pada kiša i skakuću po barama umesto da beže pod prvu nadstrešnicu, ne plaše se da ćete im poljupcima pokvariti šminku. U sred noći mogu da reše da im se ne spava, nabace najlepšu haljinu i izađu u klub na drugom kraju grada. Sa posla će možda skoknuti do muzeja, jer ponovo žele da vide neku sliku koje su se setile u flešu iz detinjstva. Vraćaće se kući nekim nepoznatim putem, kojim nikada ranije nisu išle, bez straha da će se izgubiti.
Zaigraće i u samoposluzi ako zasvira neka dobra stvar… Jedino nikada neće uraditi istu stvar dva puta na isti način.
Ne opraštaj muškarcu nikad: Oprosti sebi što si volela budalu!
Ne donose uvek najpametnije odluke
Igrati pametno znači igrati proračunato, sigurno, oprezno… Žene divljeg srca se užasavaju planiranja. Pored toga, veoma su radoznale. Đavo im ne da mira da vide šta će se desiti ako urade nešto nepromišljeno. Neizveznost ih uzbuđuje… Na kraju krajeva nepromišljene odluke ih najčešće nagrađuju zanimljivim anegdotama, neočekivanim susretima, neverovatnim situacijama. Po cenu svakog bola, one će uvek izabrati da slušaju svoje ludo srce.
Ali ipak nekako opstaju
One plaćaju svoje račune, kupuju hranu, odeću, stvari, odlaze na svoje redovne preglede, peru veš i popravljaju stvari po kući. Uprkos svim svojim ludostima i činjenici da uopšte ne razmišljaju o dalekoj budućnosti, još uvek su nekako žive.
Nezavisne su
One ne žele ničiju pomoć – pa taman ta odluka išla na njihovu štetu. To ne znači da im nikada ne treba pomoć, već samo to da će radije gaziti po užarenom uglju nego priznati sopstvene slabosti.
One su jake i ponosne su na svoju snagu. Ako im ikada vidite suze, ne pominjite to nikada…
Nikada se neće skrasiti
Ne pokušavajte da ih pripitomite i ukalupite. One nikada neće biti ono što se traži od žene – majke – domaćice. Tačnije, nikada neće biti samo to. Uvek će biti mnogo više i trebaće im prostor za trčanje, za ples, za maštanje, razmišljanje. Želeće da putuju, da vide i osete sve. Ukoliko stanete na put njihovoj avanturi, prezreće vas i odlepršaće kada se ukaže prva prilika. Ako ih zarobite u četiri zida, umreće…
