U nekom malom mestu živeo je dečak koji se zvao Lazar. Lazar je svakoga dana jutrom dolazio u crkvu, uvek tačno u isto vreme u 7 sati. Pre nego bi se vrata i otvorila, on je bio tu i čekao. Čim bi se vrata otvorila on bi trčao do oltara i bio tamo prvi. Sklopio bi ruke molitveno, ali nije dugo ostajao. Isto tako trčeći odlazio bi u školu, koja je počinjala nešto kasnije.
Dečak je tako radio godinama. Sveštenik je to primetio i odlučio pitati Lazara zašto tako kratko moli i kako moli.
"Dobro jutro, Isuse, došao sam Te videti".
To je bila njegova molitva. "I to je sve?" pitao je dalje sveštenik.
"Sve", rekao je kratko Lazar žurno odlazeći u školu.
Dečak je i dalje na isti način dolazio u crkvu, stajao pred Isusom kratko i potom žurno odlazio. A onda ga jednog dana nije bilo, pa drugog… i tako danima. Sveštenik se zabrinuo za njega i odlučio da ode u Lazarevu školu i potraži ga. Tamo su mu rekli da je Lazara na ulici udario kamion i da je u bolnici. Povreda je bila ozbiljna. Lazar je prebačen na urgentno odeljenje. Sveštenik se odmah uputio tamo.
Bori se za sebe: Uradi ovo svaki dan, inače će te vreme pregaziti!
Već na vratima bolnice dežurna sestra je znala koga traži. Izvinila se, ali je mislila da mu mora reći jednu neobičnost u vezi sa tim dečakom. Iako ozbiljno povređen i trpi jake bolove, Lazar je veseo i uveseljava celo odelenje, gde inače leže takvi teški slučajevi.
Kada je sveštenik tamo stigao, bio je začuđen, koliko radosti ima u toj sobi uprkos bolu koga su svi morali osećati. Lazar se radosno nasmejao i pozdravio zbunjenog sveštenika. Na kraju ga je sveštenik pitao, kako može biti radostan i pored bola zbog povreda koje je zadobio u saobraćajnoj nesreći.
"Čemu se, Lazare, raduješ?" pitao je.
"Isusu" odgovorio je Lazar.
"Kako, pa ti više ne dolaziš u crkvu, ne moliš se pred Isusom?" pitao je dalje sveštenik.
"Da" odgovorio je smešeći se dečak "ali Isus svakog jutra dođe meni i kaže: Dobro jutro, Lazare, došao sam da te vidim."
Svešteniku je , kada je to čuo sve bilo jasno, i ništa nije više pitao. Radovao se sa Lazarom.
Tekst Mome Kapora koji će vam naterati suze na oči: Imati i nemati!
