Ljudi koji su izgubili pamćenje pričaju kako su ponovo morali da se sete osećanja, naprimer, kako je to gledati vatromet, jesti neko voće, udisati morski vazduh.
Jedan od njih priznao je kako je gubitak pamćenja dao priliku za novi početak u životu jer je bio propalica i pijanac koji je maltretirao druge. Džefri Alan Ingram (49) krenuo je 6. septembra 2006. godine u Kanadu, u posetu prijatelju koji je umirao od raka. Četiri dana kasnije našao se u Denveru i nije znao ko je niti od kuda je došao. Hodao je naokolo ulicama šest sati i molio prolaznike za pomoć. Završio je u bolnici gde su mu dijagnostikovali jedan oblik amnezije uzrokovane velikim stresom. To je redak oblik gubitka pamćenja kada pacijent potpuno zaboravi svoj identitet, zbunjen je i često impulsivno ode od kuće. Džefri se pojavio nekoliko puta na televiziji i molio javnost za pomoć:
"Ako me netko prepoznaje i zna ko sam, molim ga da nekoga o tome obavesti.". Brat njegove verenice ga je prepoznao te se Džefri nakon mesec dana ponovno vratio kući. Tada su mu bili poznati osećaji prema verenici i domu.
Dokaz da ste omatorili: Fraze i postupci koji vas odaju!
Džefri je imao još jednu takvu epizodu 1995. godine, ali je trajala mnogo duže. Na putu do prodavnice ostao je bez pamćenja i izgubio se. Devet meseci kasnije porodica ga je pronašla u tamošnjoj bolnici. Njegova majka je rekla da mu se nakon toga pamćenje nikada nije potpuno vratilo.
Britanac Dag Brus koji živi u Njujorku , se 2. jula 2003. godine probudio u podzemnoj železnici na Koni Ajlandu ne znajući ko je niti gde se nalazi. Imao je kupaće gaće u torbi, a napolju je bilo hladno i kišovito. Znao je šta su automobili, ali nije mogao identifikovati njihove specifične oznake na haubi. Znao je da se potpiše, ali je u isto vreme raspoznavao jedino slovo d. Skalp mu je bio prekriven oteklinama od udaraca i posekotinama. Glava ga je užasno bolela. Imao je redak oblik amnezije. Sva memorija mu je nestala, a činilo se kao mu je gramatika zapela u sadašnjosti. Policija je identifikovala prestrašenog 35-godišnjaka pa ga je prijatelj odveo kući. Počela je njegova borba da se seti ko je. Primetio je da su mu se odmah vratile proceduralne veštine, kao što je korištenje kamere ili pretraživanje interneta. Međutim, nije se mogao setiti ničeg više. Od tada je morao da uči svaki osećaj ispočetka. Doživljaj jedenja borovnica, gledanje okeana, vatrometa i td. Sve proživljava kao prvi put, jer je sva ta osećanja potpuno zaboravio. Brus se nada da će mu se vratiti sva sećanja.
Za bolje pamćenje i bistre misli: Jutarnja gimnastika za mozak!
Ne postoji, kažu, neurološki razlog njegove amnezije. Uzrok je najverovatnije nepoznata psihička trauma. Brus još nije saznao, niti našao ikoga ko bi mu nešto rekao o tome, šta mu se dogodilo tog dana kada se bez sećanja probudio u podzemnoj železnici.
