Dođoška
Njenog brata znao sam tako, iz čuvenja
nisam puno mario za te Dođoše
vukla se ko kornjača jedna jesen lenja
spori dani davno prođoše
pretio je da će on na put da mi stane i da mu se sestre okanem...
A mi smo samo šetali i pomalo kisli
dobro sam se nagled'o njenih koraka
druge su mi devojke pobegle iz misli
prhnule ko jato čvoraka...
Tih je dana zvonilo u cast Malog Princa i odvažnog Bilbo Baginsa..
Na svim mojim crkvama satovi su stali
kazaljke se srećom baš tada sklopiše
sto hiljada reči znam, al' jedna mi fali da nju kako treba opišem
i sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše al' ni nalik na druge Dođoše.
Otad baš ne uzimam svaku što se pruža
srce se odupire, pa se privikne
al' zumbuli su zumbuli, a ruža je ruža pa da na kraj sveta iznikne...
Ma da se redom postroje odavde do ćoška
ni jedna ko moja Dođoška
