Verovatno se mnogima od nas dogodilo da ga prijatelji i poznanici iz inostranstva, ili čak slučajni prolaznici pitaju koja je to naša, srpska muzika. Imate li nekog vašeg, autentičnog pevača, kažu nam. Kakvi god da su nam muzički afiniteti, nema greške u tvrdnji da je simbol srpske narodne muzike Toma Zdravković.
Životna priča Ksenije Pajčin: Burne veze, skandali i lepota koja ju je koštala života
Jedinstven po mnogo čemu, najviše po činjenici da je živeo za kafanu i u njoj, dok su na pločnicima gradova kroz koje je prolazio ostajale mrlje njegove ispevane sudbine, ljubavi i prijateljstva, uživa status legende.
"U kući Toma je bio muž, otac, šaljivdžija, sedeo je s komšijama i običnim ljudima. Više se družio sa onima koji nisu sa estrade. Za nju je jedino poslom bio vezan, pa je među kolegama imao svega nekoliko prijatelja, među kojima je bio Zoran Kalezić, a inače je voleo književnike, psihologe, slikare. Njegov život nije imao veze s pesmama koje je pevao, bio je normalan čovek kao i svi drugi. Kada je bio kod kuće, igrao se sa sinom, išli su u park, kao da nije bio javna ličnost. Umeo je da odvoji poslovno i privatno. Kada uđe u kuću, bio je ono što treba da bude - otac i muž", govori njegova poslednja supruga Gordana Zdravković za Story.rs.
Toma Zdravković rođen je 20. novembra 1938. godine u selu Pečenjevce, u blizini Leskovca. Njegov otac Dušan bio je mesar, a majka Kosara domaćica koja je rodila petoro dece. Najstarijeg sina Aleksandra, potom Ivana, Tomu koga su zvali Dado, ćerku Mirjanu i najmlađeg naslednika Novicu. U to vreme, mnogočlana domaćinstva bila su nešto što se podrazumevalo. Baš zbog toga, retko kada je bilo dovoljno sredstava za sve. Toma je odrastao u nemaštini. Tražio je prečicu iz sela do grada, tačnije put do nekog posla koji će se izbaviti iz siromaštva. Već sa petnaest godina počeo je da peva. Oni koji su ga slušali, klimali su glavom i tvrdili da tu ima nečega, iako im mršavi i neugledni Toma nikako nije ličio na budućeg pevača, a ponajmanje na muzičku zvezdu. Ipak, on je svoje zanimanje vrlo ozbiljno shvatio i prva stanica me je bio Leskovac.
Odbačena od svoje zemlje, a Njujork joj se klanjao: Nesrećan život Milene Pavlović Barili (FOTO)
U gradu roštilja i paprike, sasvim slučajno, gladan i promrzao, 1956. godine upoznao je pevačicu Silvanu Barjaktarević, kasnije Armenulić, koja ga je odvela u kafanu Radan, gde je pevala sa svojim orkestrom. Tamo je naučio narodne, zabavne, starogradske pesme, francuske šansone i italijanske kancone, a u muzikantskim krugovima brzo se pročulo da u Leskovcu ima neki Toma. S takvom reputacijom uputio se u tuzlanski hotel Bristol gde je pet godina iz večeri u veče punio salu.
U ono vreme moj dobar prijatelj bio je Dragan Toković koji je pevao u kafe-baru Terazije. Obratio sam mu se za pomoć i zamolio ga da me preporuči u nekom lokalu. Pošto je on već bio popularan i više nije hteo da peva u Bezistanu, upoznao me je sa šefom bara, a on mi je ponudio da ga zamenim. Sutradan je održana proba. Uhvatila me je grdna trema jer su tada tamo svirali najbolji muzičari, a da sve bude gore, na probi su se obreli i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović. Ta velika imena podsmevala su mi se dok sam pevao - ispričao je u jednom intervjuu.
I pre nego što je došao u Beograd, u Tuzli je upoznao vitku plavušu Slavicu, rodom iz Travnika. U nju se zaljubio, ali mu je ista ta devojka zadala I mnogo jada. Zajedno su došli u prestonicu I ispostavilo se da Slavica ima dosta prijatelja među tada poznatim muškarcima. Toma je to shvatio baš u vreme kada je počeo da nastupa u Bezistanu. Dok su mu se gosti u početku uglavnom podsmevali, ni njegova simpatija mu nije bila previse naklonjena.
Razvodi, poroci, skandali, teška bolest! Život Marijane Mateus: Luksuz je ulaznica za pakao!
"Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam prišao stolu za kojim je sedela sa Šekularcem i drugima. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu sobu hotela Balkan, a ona se pojavila tek posle ponoći", priznao je.
Ipak, Slavica ga je pratila na nastupima, pa su se zajedno uputili u Novi Sad, a potom I u druge vojvođanske gradove. Jedne večeri u zrenjaninskom hotelu Vojvodina upoznao je zgodnu crnku Olgicu. Zaboravio je Slavicu. Potpuno očaran novom devojkom, upitao ju je da se uda za njega. Ona je pristala. Njihova ćerka Žaklina rođena je 22. novembra 1963. godine, na dan kada je ubijen predsednik Džon Kenedi, po čijoj supruzi je i dobila ime. Međutim, njegov prvi brak nije dugo potrajao, jer su se posle nekoliko meseci razveli u Osijeku. Nakon toga, Toma je menjao kafane. Pevao je u novosadskom Putniku, beogradskoj Topčiderskoj noći, kao i na Svetom Stefanu.
Kada je prvi put otišao na nastup u Crnu Goru, sačekale su ga loše vesti.
"Jednog dana vraćajući se sa plaže, svratio sam do recepcije. Kažu: Imaš telegram. Meni se godinama niko nije javljao, ni od kuće, niti sa bilo koje strane. Ma, ni moji iz Pečenjevca nisu mogli da znaju gde sam. Ja sam se od njih otkačio i išao od kafane do kafane, po celoj zemlji… Uzmem telegram, a u njemu stoji da se hitno javim jednom lekaru u sarajevskoj bolnici. Lekar, koji je poslao telegram, dodaje da je Slavica teško bolesna i želi da me vidi. To me je totalno šokiralo", evocirao je uspomene. Otišao je u Sarajevo i želeo da bude pored Slavice. Međutim, niko ga u tom gradu nije hteo kao pevača. Morao je opet u Bristol u Tuzlu, gde mu je nekoliko dana kasnije stigao telegram sa obaveštenjem da je Slavica umrla. Tako je nastala njegova možda najtužnija pesma Buket belih ruža.
Pesme je pisao inspirisan ličnim iskustvima. Bio je sentimentalan i predan. Prepoznatljiv po setnom glasu. U beogradskoj kafani Gradski podrum pevao je tri godine, svake večeri. Zahvaljujući tome, izdavačka kuća Diskos ponudila mu je da snimi prvu ploču. Bilo je to 1963. Godine, a Tomi nije bila garantovana nikakva reklama za njegov studijski prvenac.
Zbog dvostrukog pobačaja potpuno poludela: Nervni slomovi obeležili život Vivijen Li! (FOTO)
"Kad je izašla nova ploča, pomislio sam da ću postati popularan, ali ništa se nije dogodilo. Prvi put sam je video u izlogu radnje u Albaniji. Uđem da vidim da li će je neko kupiti. Neke dve devojčice traže od prodavačice pesmu za koju ona nije čula. Ja shvatim da traže moju ploču, onu Žena mog prijatelja, Enrikea Masijasa. Prodavačica kaže da nemaju, a meni neprijatno jer se radi o mojoj ploči, ali ipak kažem: Eno je, tamo gore. Ona je skine i stavi na gramofon. Devojčice su bile oduševljene, a jedna od njih je držeći omot prokomentarisala: Jeste, fino peva, ali je mnogo gadan! Odmah sam zbrisao napolje da me ne prepoznaju", bio je iskren u jednom od razgovora sa novinarima.
Novac koji je zarađivao trošio je nemilice, ali nije žalio. Živeo je za trenutak.
"Nikad nisam pio zato što volim alkohol, uvek je sve kretalo od nekoliko tura pića i to uvek u društvu. Radio sam u kafani, morao sam da komuniciram sa gostima i stalno bio u tom grotlu života. Postalo je navika da se sedne sa prijateljima, popriča, popije i tu povratka nije bilo. Vremenom, sticale su se navike kad je reč o alkoholu, pa sam sam sebi bio i bolji i slobodniji. Počeo sam da živim životom pevača koji ima svoje ćefove i voli da mu muzika svira jer na taj način hoće da se oslobodi svih briga i problema. Onda ti nije važno da li je neko doktor nauka ili skretničar, bitno je da je on čovek čije ti društvo prija. Znali smo da u kafanama provedemo tri-četiri dana bez prekida", govorio je veliki boem.
Bio je slab i na kocku. Ovako je to objašnjavao:
"Ne kockam se da bih dobio novac, već zato što je vreme relativno i interesuje me ono neobjašnjivo u ljudskoj prirodi. U tim krugovima kažu da sam najvećaovca koja se rodila za kocku i to je najverovatnije istina. Dok oni igraju za pare, ja se zabavljam. Jedne noći, u Baden-Badenu, dobio sam 80 hiljada maraka i iduće noći sve izgubio! Mislio sam da sam genije jer mogu da potrošim pet miliona za veče. Uopšte, novac mi nije bio bitan. Šta će mi kuća kad imam jednosoban stan. Ispostavilo se da mi je to dovoljno, ne treba mi više. I kad nisam imao para, bio sam miran i srećan."
Njegovoj majci su rekli da ga pobaci, ona je to odbila: Životna priča Andree Bočelija! (FOTO, VIDEO)
U Gradskom podrumu upoznao je Milicu s kojom se posle nekoliko meseci venčao i činilo se da pored nje više nije onaj stari. Nije mnogo pio, ostavio se kocke i boemskog društva koje ga je svuda pratilo. Nakon što je na pozivJugotona snimio ploču sa pesmama Ciganka, Marta, Nikad neću da te zaboravim i Anđela, singl je ostvario zlatni tiraž, što mu je otvorilo sva do tada zatvorena vrata. Tokom 1969. godine odužio se i Silvani Armenulić napisavši joj legendarnu pesmu Šta će mi život.
"Silvana je insistirala da joj napišem pesmu jer nije imala hit. A ja sam uvek bio u nekim romantičnim vezama koje su me inspirisale. Ljubav me je pokretala, pogotovo ona neuspešna. A šta da me tu povuče kad smo stari prijatelji? Tokom brojnih zajedničkih putovanja, upoznao sam njen život i ušao joj u dušu. Sećam se da mi je pričala o svom braku koji je bio labilan, uvek je bila depresivna i često je očajavala. Tako sam se jednog jutra probudio u hotelu Slavija sav bolestan posle nekoliko noći pijanstva. Onako sav izbezumljen, siđem, poručim kafu i iz čiste muke uzmem od konobara blokčić za račune i olovku. Bilo mi je vrlo lako jer sam bio mamuran i nije mi bilo ni do čega, pa napišem pesmu Šta će mi život. Nakon povratka sa turneje, krijući se malo od Silvane otišao sam u studio da snimim tu pesmu za Beogradski sabor, ali kada ju je čula, zavapila je: Dado, molim te, ovo je pesma za mene, ti to moraš da mi daš... I na kraju dam joj tu pesmu jer je to bila njena priča. Poklopilo se da u vreme izlaska ploče počne i televizijska serijaLjubav na seoski način. Za vrlo kratko vreme, Silvana je postala izuzetno popularna i ono što je sanjala da bude. Ali, bolje da je nije snimila, a ostala živa", govorio je Toma koji se sa drugom suprugom Milicom razveo februara 1970. godine. Nije mu polazilo za rukom da to prevaziđe. Ponovo se odao porocima.
U leto 1972. godine, u Budvi se zaljubio u mladu Cetinjanku Nadu Radanović i odmah oženio s njom. Venčali su se na Ostrvu cveća, uz pesme Usnije Redžepove i Anđelke Govedarević. Ali i ovaj brak je vrlo kratko trajao. Bilo je zasita teško pratiti ga, a on toga obično nije bio svestan. Nus-proizvodi njegovog načina života bili su to da je veoma često ostajao bez dinara u džepu, kao I da je zdravlje počelo da ga izdaje. Smatrao je da će rešenje njegovih problema biti to da napusti svoju zemlju, a samim tim i stare prijatelje i navike. Otišao je prvo u Ameriku, a potom se decembra 1974. godine zaputio u Kanadu.
Novi šokantni detalji o Elizabet Tejlor: Sa 11 godina naučila kako da zadovolji muškarca!
Tamo je upoznao frizerku Gordanu koja je insistirala da se venčaju kada su ga već otpisali kolege, prijatelji, čak i lekari. Sve lošijeg zdravlja, morao je u bolnicu, gde su ga dva puta operisali. Iako je nastavio da pije i puši, njegovo stanje se privremeno stabilizovalo. Nakon što se rodio sin Aleksandar u Torontu, sa porodicom se krajem 1978. godine vratio u Jugoslaviju i snimio novi album. Pesme Umoran sam od života, Prokleta nedelja i Danka brzo su našle put do publike.
"Imao sam više sreće nego pameti. Sažalili su se na mene i zato me ponovo prihvataju. Da li zbog toga što znaju da sam bio bolestan i potucao se po Americi, Kanadi i vratio kući, a možda su me nekad i mnogo voleli, pa je to ostalo u njima. Meni je, mislim, sve to što sam prošao i izdržao moralo baš tako i da se dogodi. Ostao sam ja negde, u svom poslednjem genu, ipak malo seljače kog su novac i slava tresnuli u glavu. Ne, nije me sve to zbunilo, nego, ne znam ni sam, nekako nadmašilo. Ali, ne da se Toma, ne tako lako", govorio je po povratku u domovinu.
Posle 26 godina bavljenja muzikom, prvi solistički koncert održao je u begradskom Domu sindikata, u februaru 1982. godine. Već tada je važio za gradsku legendu u čijem društvu su rado sedeli najveći intelektualci i umetnici tog vremena. Iako ga je bolest ponovo slomila 1987. godine, na jesen je krenuo na turneju koja se reklamirala pod sloganom Oproštajni koncerti Tome Zdravkovića. Beogradski Dom sindikata bio je dvadeset dana pun svake večeri, a euforične scene ponavljale su se širom Jugoslavije. Naredni album Da l' je moguće doneo mu je još veću slavu.
Čelična lejdi, ni lepa, ni zgodna: Životna priča uspešne žene Meril Strip!
"Nije u pitanju samo muzika... Ljudi znaju šta sam sve radio i proživeo. Oni počinju da se identifikuju s tobom i zato te vole. Ima, doduše, ljudi koji smatraju da sam budala bez para i pijanac, ali u suštini i to je deo onog što jesam. Malo otkačen, to je sigurno. Ja sam ranije mislio da sam pozer i da foliram ono što živim. Kasnije sam shvatio da to nema nikakve veze sa foliranjem. Sutra mogu da pevam u kafani za trista starih hiljada. Jer, jedino muzika može da me ispuni do kraja i bez ikakvih drugih želja. Od nje živim i za nju živim", priznao je Zdravković koga je u aprilu 1991. godine, na vrhuncu slave, posle albuma Kafana je moja sudbina, bolest prikovala za postelju na VMA u Beogradu. Posle sedamnaest godina borbe sa kancerom prostate, preminuo je 30. septembra 1991. godine.
Tomin talenat bio je priznat izvan okvira naše zemlje. O tome nam svedoči njegova poslednja supruga Gordana, u intervjuu koji je pre godinu dana dala:
"Dok smo bili u Torontu, Toma je čuo da Pol Enka ima koncert. Želeo je da ide po svaku cenu jer je bio veliki poštovalac njegovog rada. Bio je oduševljen nastupom, nakon kojeg se u bekstejdžu i upoznao s Polom. Prevodio mu je svoje pesme, na šta mu je on rekao kako je šteta što ranije nije došao u Kanadu da usavrši engleski jezik, jer bi sasvim sigurno bio planetarno popularan. Smatrao je da su Tomina muzika, ali i pesme prava umetnost. I danas volim da slušam pesme mog muža, non-stop se vrte u kući. U početku mi je bilo teško kad čujem njegov glas, ali vreme je učinilo svoje i sada, posle dvadeset tri godine, svaka njegova pesma u meni budi neku uspomenu."
Od raja do pakla, i nazad! Tragedija Dženifer Aniston: Majka je prodala, sve ljubavi izdale!
