Kroz bol do ivice izdržljivosti, krvničku borbu za život ili bar bezbolnu smrt, spisateljica Isidora Bjelica u intimnoj ispovesti za magazin Hello! govori o strašnom hodu po žiletu između svetova, četvrtom krugu borbe za život i porodici, koja je nijedne sekunde nije napustila.
Dok je, slomljena fizičkim i mentalnim udarima, vapila da joj suprug ubrizga vazduh u venu i ugasi poslednji plamen energije od koje je nekada vrcala, sinulo joj je da su iskušenja tu da bi se spoznala ljubav, a ona ratnica protiv balkanskog primitivizma u čijem je epicentru biti bolestan - sramota.
Mada ste veliki borac i optimista, da li je bilo trenutaka kada ste poželeli da dignete ruke od svega?
Iscedite nekoliko kapi u čašu vode i pijte svaki dan: Sprečava rak, leči svaku bolest!
"Superheroji ne postoje. Tako sam i ja samo krhka žena. U meni istovremeno egzistiraju dve Isidore - snažna i lomljiva. Povremeno su fizičke muke bile takve, da sam zapomagala Nebojši da mi ušprica vazduh u venu. Potom bih se na ivici razuma molila Majci Božjoj, i snaga, volja i vera bi se vratile. Ljudi se teško nose sa gripom ili zuboboljom, a zamislite četiri puta kancer u terminalnoj fazi. Samo moji najbliži znaju kroz kakve sam strahote prošla i još prolazim. Da mi je neko rekao da sve ovo mogu da izdržim, mislila bih da je lud. Čovek ne poznaje granice svoje snage. Slabi smo i sve što nam ostaje je da zavapimo dragom Bogu da nam da snage da izdržimo", kaže Isidora.
