Otkriće pečata kneza Lazara u ostacima srednjovekovnog grada Rudnika je spektakularan nalaz do koga su u poslednjim danima ovogodišnje kampanje došli arheolozi Filozofskog fakulteta u Beogradu i Muzeja Rudničko-takovskog kraja. Bili su zapanjeni kad je iz zemlje izronila metalna pločica-matrica s minuciozno ugraviranim vladarskim grbom, karakterističnim šlemom ukrašenim bivoljim rogovima i natpisom: "Gospodin Lazar knez sve srpske zemlje". Pečat je urezan "u negativu", kao slika u ogledalu, da bi se čitao pravilno posle otiskivanja u zlatu ili vosku.
"Reč je o jedinstvenom nalazu, do sad smo poznavali samo otiske pečata na vladarskim poveljama sačuvanim u riznicama. Po prvi put pronađena je matrica kojom su ti pečati otiskivani. Nju je mogao da nosi samo knez Lazar ili njegov najbliži saradnik iz dvorske kancelarije", kaže docent dr Dejan Radičević koji s kustosom Anom Cicović rukovodi istraživanjima.
Oni ističu da je pronalazak kneževog pečata definitivno potvrdio važnost srednjovekovnog Rudnika i nagovestio da je u gradu postojala vladarska rezidencija.
"Rudnik je bio vrlo važan izvor Lazareve ekonomske moći, a pečat dokazuje da je on boravio u njemu i izdavao povelje", kaže dr Radičević i dodaje: "Lazar je šireći državu sledio tradiciju Nemanjića i ovladavao ključnim rudarskim mestima, od Novog Brda do Rudnika, koji mu je bio veoma značajan"
Da bi precizno ustanovili od kog je metala izlivena matrica poslali su je na ispitivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
"Spektrometrijska analiza je dala neverovatan rezulatat, da je reč o autentičnoj leguri koju su napravili ovdašnji metalurzi", kaže dr Radičević. "Pečat je napravljen od legure koja sadrži 80 odsto bakra, osam odsto olova, šest odsto kalaja, dva odsto cinka i jedan procenat silicijuma. Suštinski, to je olovno-kalajna bronza kojoj su ostali legirajući elementi dali posebne osobine.
Stručnjaci smatraju da je s pečatne matrice otiskivana prednja strana žiga i da je verovatno imala i drugi deo.
"Za drugim delom pečata i za ostacima vladarske rezidencije potraga tek počinje", kaže dr Radičević. "Pečat koji smo pronašli podseća na "veliki tipar" kojim je overena povelja svetogorskom manastiru Pantelejmonu, ali i na pečat s pisma Dubrovčanima".
Titula koju je Lazar koristio na rudničkoj matrici i tip viteškog šlema stariji od prikazanog na reljefu u Hilandaru, ukazuju da je ovaj pečat knez koristio u ranoj fazi vladavine.
"Verovatno je reč o periodu neposredno posle 1373. kad je pobedio velikaša Nikolu Altomanovića u sukobu oko Rudnika", kaže dr Radičević. "Od tada ovdašnji rudnici i gradovi postaju značajan izvor moći kneza Lazara, a docnije despota Stefana Lazarevića i Vuka Brankovića. Ovde je radila najdugovečnija i poslednja kovnica novca srednjovekovne Srbije".
Srednjovekovni Rudnik nije bio zaštićen zidinama i možda je to razlog za gubitak i otkriće kneževog pečata. Naime, odmah posle Kosovskog boja 1389. ugarski kralj Žigmund pokrenuo je pohod na "šizmatičku" Srbiju, a prvi cilj mu je bilo osvajanje "Rudničke planine" i njenih bogatstava. Međutim, naišao je na žestok otpor i morao je da se povuče. Zatim je 1390. bezuspešno opsedao Ostrvicu, glavnu rudničku tvrđavu.
"Ugarski upad je kratko trajao zbog neočekivano upornog otpora Srba, koje je najverovatnije predvodio velikaš Nikola Zojić", objašnjava dr Radičević. "Zojić nije učestvovao u Kosovskom boju jer je ostavljen da brani severnu granicu, što znači da su Srbi bili svesni opasnosti od Ugarske".
Ugari su iskalili bes na civilnom naselju Rudniku.
"Lazarev pečat smo pronašli u otpadnoj jami, kao da ga je neko bacio u zadnjem trenutku, da bi sprečio da vladarska oznaka bude pronađena i zloupotrebljena", kaže dr Radičević. "Taj arheološki sloj ukazuje da je grad bio spaljen i razoren. Tokom obnove preko neobične skrivnice je podignuta nova velika građevina, koja je praktično sačuvala pečat".
Ana Cicović kaže da će od četvrtka pečat biti izložen u Muzeju Rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.
Najvoljenija srpska carica Milica: Vladarka izuzetne mudrosti i dobrote!
