Na današnji dan, 29. juna 1922. godine rođen je jedan od najpoznatijih pesnika sa naših prostora, akademik Vasile Vasko Popa.
Popa je rođen u mestu Grebenac u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a svoje prve pesme objavio je u listovima "Književne novine" i "Borba", odmah nakon završetka Filozofskog fakulteta, gde je diplomirao na odseku romanskih jezika.
Njegova prva izdata zbirka pod nazivom "Kora" smatra se početkom posleratne srpske moderne poezije, a sadrži čak 87 pesama. Upravo zbog ove zbirke, Vasko Popa je postao nadaleko poznat, jer su njegove pesme izazvale različite polemike i rasprave, a ostavile su i snažan utisak na mlađe pesnike.
Govor duše, molitva srca: 20 citata zbog kojih ćete još više zavoleti knjige!
Njegov stil pisanja bio je jednistven - pisao je jednostavne stihove bez rime i interpunkcije, a bio je voleo je da se služi aforizmima i poslovicama.
Za života je objavio osam zbirki poezije, od kojih su najpoznatije "Kora" i "Kuća nasred druma".
Veliki pisac preminuo je 5. januara 1991. godine u Beogradu, ali njegova poezija i dalje živi i obožavaju je i starije i mlađe generacije. Ovo su neke od najpoznatijih:
Očiju tvojih da nije
Očiju tvojih da nije ne bi bilo neba u malom našem stanuSmeha tvoga da nema zidovi ne bi nikad iz očiju nestajaliSlavuja tvojih da nije vrbe ne bi nikad nežne preko praga prešleRuku tvojih da nije sunce ne bi nikad u snu našem prenoćilo
Trenutak za poeziju! Pablo Neruda: Lagano umire onaj koji beži od strasti!
Belutak
Bez glave bez udovajavlja se uzbudljivim damarom slučajamiče se bestidnim hodom vremenasve drži u svom strasnom unutrašnjem zagrljajuBeo gladak nedužan trupsmeši se obrvom meseca
Daleko u nama
Ovo su ti usne koje vraćam tvome vratuOvo mi je mesečina koju skidam sa ramena tvojihIzgubili smo se u nepreglednim šumama našeg sastankaU dlanovima mojim zalaze i sviću jabučice tvojeU grlu tvome pale se i gase zvezde moje plahePronašli smo se na zlatnoj visoravni daleko u nama
Sa tela sumrak svlačim
Sa tela sumrak svlačimDan mi je našao liceVetar kosu razveselio
Pogled mi začuđenlista senka iz sunca ničesvet na pragu srca stoji
Opet obroncima plavimu glas ti bistri silazimpo našu čarobnu lampu.
Kosovo polje
Polje kao svako,dlan i po zelenila,Mlad mesec kosi,pšenicu selicudva ukrštena sunčeva zrakaslažu je u krstine.Kos naglas čitatajna slova rasuta po polju,Božuri stasali do nebasluže četiri crna vetrasjedinjenom krvlju bojovnika.Polje kao nijednonad njim nebopod njim nebo.
Duško Radović: Ima jedna mudrost stara, i za sreću treba dara...
U zenice ti ronim
U moru bih spavaou zenice ti ronim
Na pločniku bih cvetaou hodu ti leje crtam
Na nebu bih se budiou smehu tvom ležaj spremam
Igrao bih nevidljivu srce ti se zatvaram
Tišini bih te oteou pesmu te oblačim
Bez tvojih pogleda
Bez tvojih pogleda reka sam koju su napustile obaleVetar me za ruku vodiTvoje ruke odsekao je sutonBele ulice preda mnom beže
I prsti se klone moga čela na kome se svet zapalioReči su mi u travu zarasleTišina ti je raznela glasStvari mi siva leđa okrećuPo tami moga tela opaka svetlost šestari
