Poslednji dan Bele nedelje zove se Bele poklade, Velike poklade ili Proštene poklade, u zavisnosti od toga u kom kraju Srbije se obeležavaju i načina na koji se obeležavaju.
Svima je zajednička velika gozba i pijanka, kad se narod na taj način oprašta od belog mrsa i prelazi na uskršnji post. Takođe, to je dan šale, smeha i razuzdanog ponašanja za većinu dece, mladića i devojaka, koji zbijaju šale, smeju se, idu ulicom i pevaju… terajući zle sile i prizivajući rodnu godinu.
U pojedinim mestima ovaj običaj se naziva još i Bele babe.
Tada maskirana deca, a ponekad i odrasli, obilaze obližnje kuće u komšiluku tražeći, simbolično, jaja. Komšije ih često daruju i kojekavim slatkišima, bombonama, kolačima i voćem.
Bele poklade su dan za praštanje, te se stoga nazivaju i Proštene poklade. Evo šta je za njih karakteristično:
Najbolji lek za sve bolesti: Evo šta se dešava kada se nasmejemo od srca!
U poslepodnevnim časovima služi se tzv. oproštajno večernje, jer se tada obavlja “čin praštanja” u hramovima, a po povratku i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade, ili još teža međusobna ogrešenja, kako bi čiste duše otpočeli post i mogli da se pričeste.
Ovoga dana valja se da svako od ukućana pojede češnjić belog luka i bareno jaje.
Nekada bi babe deci pred spavanje trljale tabane belim lukom i oblačili im košuljicu naopako da bi ih sačuvale od veštica.
Danas u Srbiji tek po koje mesto slavi i obeležava Bele poklade, dok nas iz čitavog sveta zaslepljuju raznim karnevalima i nekakvom Noći veštica.
Ali, ako ste iz Srbije valjalo bi da znate da su se Poklade kod nas slavile još u pagansko vreme i da to nije nikakav “satanski” ritual nametnut tuđim uticajem. Naime, dok Srbi nisu primili hrišćanstvo praznovali su poklade kao deo obreda pred smenu godišnjih doba a onda su, kao i mnogi običaji, prilagođeni hršćanskim praznicima i ostali deo naše tradicije.
Ako hoćete da postite Vaskršnji post: Do ponedeljka treba da poštujete ovo pravilo!
