Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Svetih mučenika Evlampija i Evlampije, brata i sestre hrišćanskih mučenika sa početka 4. veka. Prilikom progona hrišćana u vreme cara Maksimilijana, mnogi vernici su ostavljajući svoje domove, spas potražili u brdima, pećinama i pustinjama. Među njima je bio i mladić Evlampije, plemenitog porekla, rodom iz grada Nikomidije. Njegovi sapatnici su ga jednom prilikom poslali u grad da kupi hleb i donese ga u pustinju gde su se krili. Ulazeći u Nikomidiju, ugledao je nad gradskom kapijom prikucanu carsku naredbu o gonjenju i ubijanju hrišćana. Kada ju je pročitao, Evlampije se grohotom nasmejao, pa je skinuo naredbu sa zida i pocepao. Zbog toga je odmah bio uhvaćen i izveden pred sudiju. Po drugoj verziji, uhapšen je jer je prikupljao hleb za prognane hrišćane koji su se skrivali u špiljama izvan grada. Sudija je u prvi mah ubeđivanjem pokušao da Evlampiju promeni mišljenje, pozivajući se na njegovo visoko poreklo. Kada to nije uspelo, jer Evlampije nije bio spreman da se odrekne hrišćanske vere, sudija ga je osudio na mučenje.
Batinama i metalnim oruđem su mu nanosili nebrojene rane po telu, ali je Evlampije sve to izdržao pokazavši zavidnu snagu duha. Sudija je izmišljao razna mučenja, da bi na kraju naredio da se mladić položi na usijani gvozdeni odar, ali je on to preživeo. Tada se Evlampije navodno odrekao vere, dozvoljavajući da ga odvedu u jedan od paganskih hramova. Kada je ušao tamo, prišao je kipu boga Marsa, koji je bio najveći i najlepši u tom hramu. Prema hrišćanskom predanju, Evlampije je tada, samo snagom svoje vere, srušio i polomio Marsov kip u bezbroj komada. Rasrđeni sudija tada je bacio Evlampija na nove muke.
Kad zlo snađe vas i vašu porodicu: Najkraća molitva na svetu može i planine da pomeri!
Njegova sestra Evlampija, kada je čula za mučenje svoga brata, dotrčala je u grad i zatražila da i ona strada zajedno sa njim. Sudija, prvo začuđen ovakvom hrabrošću, naredio je da je obese za kosu i tuku. Zatim je naredio da se oboje ubace u kotao sa kipućom vodom, a onda i u usijanu peć. Međutim, oba puta su preživeli ta mučenja jer se, prema hrišćanskom predanju, voda ohladila i vatra ugasla. Na kraju, sudija ne znajući više šta da učini sa njima, naredio je da se pogube odsecanjem glave. Evlampije, koga su u međuvremenu i oslepeli, je sam, dostojanstveno položio svoju glavu na panj, a njegova sestra je izdahnula pre samog pogubljenja. Sveti Teofan Načertani napisao je u devetom veku Kanon u njihovu čast, jer se u to vreme verovalo u isceljenja zbog moštiju ovo dvoje svetaca. Zbog njihove hrabrosti i odvažnosti, hrišćani su brata i sestru proglasili za svece. Veruje se da danas Bog čuva sve one koji se bore da zaštite slabije od sebe i ostaju verni svojim ubeđenjima čak i ako su pred najvećim iskušenjima.
Takođe, Sveta Evlampija se smatra zaštitnicom braće i sestara širom sveta. Svi koji žele njenu naklonost na današnji dan treba da poklonom ili bilo kakvom malom pažnjom pokažu svojoj braći i sestrama koliko im znače i koliko ih vole.
