Većina ljudi nema aposolutno nikakvih sećanja na prve tri godine života, a mnogi ne pamte previše ni period pre sedme godine. Osim toga, kada razmišljamo o najranijem detinjstvu često ne možemo da odredimo da li je ono što nam prolazi kroz glavu zaista sećanje ili se radi po konstrukciji koju je naša svest napravila na osnovu fotografija i ispričanih priča.
Ovaj fenomen naziva se "dečja amnezija" i više od 100 godina buni psihologe koji pokušavaju do kraja da ga razumeju i objasne. Na prvi pogled, uzrok dečje amnezije deluje očigledno - nedovoljno razvijena memorija. Ipak, nova istraživanja su pokazala da čak i 6-mesečne bebe imaju kratkoročno pamćenje od nekoliko minuta, a dugoročno i do nekoliko sedmica, ako ne i meseci. Deca u predškolskom uzrastu pamte i više od godinu dana. Ono što, međutim, nije sigurno jeste koliko su ova sećanja zaista autobiografska, odnosno koliko se zaista odnose ne lično relevantne događaje koji su se odigrali u određenom vremenu/prostoru.
Nova istraživanja pokazala su da dečja amnezija u stvari ima više veze sa održavanjem, nego sa formiranjem sećanja. Naime, hipokampus, deo mozga zadužen za stvaranje sećanja, razvija se do sedme godine, a naučnici smatraju da su promene, koje nastaju u toku tog razvoja, odgovorne za brisanje uspomena.
Majka otkrila uzrok autizma kod svog sina: Uradila nemoguće, doktori šokirani!
Ali to nije cela priča - još jedan veoma bitan faktor je jezik. U periodu između prve i šeste godine života, deca velikom brzinom napreduju u ovladavanju maternjeg jezika, pa samim tim i u pojmovnom definisanju sveta koji ih okružuje. Velike promene koje se dešavaju u ovom periodu takođe se poklapaju sa periodom javljanja dečje amnezije.
Naučnici veruju da sposobnost deteta da verbalno izrazi sećanje u velikoj meri definiše samo sećanje. Eksperimenti sa sećanjima na bolna ili traumatična iskustva kod dece koja su ih doživela pre i posle razvijanja sposobnosti govora, pokazala su da se deca koja su doživela bol nakon što su naučila da pričaju, pamte taj događaj i do pet godina kasnije, dok dece koja su ga doživela u pre-verbalnom periodu, uopšte ne mogu da ga se prisete.
Naučnici su usled toga zaključili da se pre-verbalna sećanja gotovo uvek gube ako se ne prevedu na jezik. Nedavna otkrića bacila su novo svetlo na fenomen dečje amnezije, ali psiholozi će morati još mnogo da rade kako bi ga do kraja razjasnili. Ono što je sigurno jeste da, iako se ne sećamo prvih godina života, akumulacija sećanja u podsvesti je takva da i te prvi trenuci koje ne možemo da oživimo, u velikoj meri doprinose onome što kao osobe jesmo.
Psiholog sa VMA navodi: Do sedme godine morate deci da izgradite ova tri tabua!
