"Evo priznajem vam, jači ste. Prvenstveno brojno. Vas je troje, a ja sam sama, odgovorna za svaki vaš postupak, za vaše zdravlje, za svaki vaš neurađeni domaći zadatak, za vašu ishranu, ponašanje, urednost. Za svaku vašu suzu i oguljena kolena. Svaki vaš uzdah izmami moja tri. Mene je priroda stvorila da budem samo mama, a okolnosti mi dodelile i ulogu drugog roditelja.
Kao što je meni moja mama govorila da ću shvatiti neke stvari tek kada budem bila majka, tako i ja vama ostavljam ovaj tekst u amanet da ga pročitate nekad, kad god to bilo. Želim vam da roditeljstvo obavljate u paru uz obostranu ljubav i poštovanje. Morate da shvatite nekoliko stvari veoma ozbiljno. Vi zapravo ni o čemu ne morate da brinete, za to služim ja.
Vi ste deca i treba da uživate dokle god možete. To ne znači da treba da ležite po ceo dan sa mobilnim telefonom u rukama. Vaše obaveze su da učite, uradite domaći, izvedete kuče i odete na sport. Verujte mi, sutra bih se menjala sa vama. Kada vas zamolim da uradite nešto za mene, fer je da to i uradite. Ja bih za vas dala svoj život, koliko je teško napram toga da iznesete kesu đubreta ili operete svoju čašu i tanjir?
Znam zasigurno da sam vam oduvek pružala enormne količine ljubavi, hrane i podrške. Krov nad glavom, pet obroka dnevno, pristojnu garderobu. Treba da znate da mnogo dece, nema ni trećinu onoga što vi imate. Brinu o mlađoj braći i sestrama, često primorani da napuste školu i rade, ne bi li izdržavali bolesne roditelje.
Poruka jednog profesora: Mi nismo dadilje, ako vam damo savet, ne odbijajte ga!
Vama je problem što nema svako svoj punjač za mobilni, pa morate da čekate na red. Vama je problem da naučite pesmicu Dragana Lukića, i Ljubivoja Rušumovića. Problem je da pročitate knjigu, prepišete tekst, naučite tablicu množenja. I šta god ja uradila, kako god postupila, nisam uspela da vam izgradim osećaj odgovornosti za bilo šta, a mislila sam da je dovoljno da usvojimo psa i da će odgovornost prema drugom biću doći sama po sebi.
Pokušala sam da budem stroga, taj sistem nikada nije profunkcionisao. Kada sam bila fina, vi ste moju dobrotu zloupotrebljavali. Čitala sam na netu gomile tekstova na ovu temu i shvatila da nisam usamljeni slučaj. Mnogi roditelji u nekom trenutku više ne znaju kako da postupe i šta da urade da zadrže svoj autoritet i ostanu dosledni granicama koje se ne prelaze.
Ako biste odvojili samo dvadeset minuta dnevno da sredite krš koji ste napravili i dva sata za učenje, sve bi bilo mnogo drugačije. Ja bih bila neizmerno srećna i ponosna da uđem u čisto i pospremljeno. Imali biste mnogo bolje ocene i mnogo bolji uspeh. Uspeh će vam doneti dalje školovanje kakvo ste želeli. Takvo školovanje će vam doneti znanje, a znanje je moć. Bez obzira što živimo u ovakvoj državi gde nema nikakvog reda i poretka, znanje je moć. Za sve stvari u životu postoji vreme kada im je namenjeno da se dese i nauče. Ako sada ne pročitate neke knjige, nikada ih više nećete pročitati.
"Što me nisi terala i što mi nisi rekla su fraze za skidanje odgovornosti sa sebe za sve ovo što sada radite."
To ne želim da čujem. Terala sam vas koliko niko nikad nije terao svoju decu. Mene niko nije, ali drugačija su vremena bila.
Ono na šta posebno želim da vam skrenem pažnju je to da smo mi roditelji isto ljudska bića. Umorni smo, gladni, tužni, bolesni, isto kao i vi. Volimo da jedemo slatko, da imamo svoje društvo i da ponekad izađemo iz kuće.
Bez poštede: Dajte deci da obave sve kućne poslove i prestaće da se žale!
Spavanje do podne nam je premija. Pun bojler vode na raspolaganju je zaista prava retkost za mene. Molim vas da me pustite da ručam kada dođem kući pre nego što svi u glas zatražite od mene novac za nešto što vam treba. Ako vam kažem da sam umorna, utišajte se. Meni treba samo pola sata da ležeči napunim baterije.
Bez obzira na sve, vi ste moji i ja vas volim. Koliko majka može da voli svoje dete, za to ne postoje reči i mera. Volim svaki vaš crtež, vaše jutarnje promukle glasiće. Sveske sa ušima su mi najdraže štivo pred spavanje. I ona slova koja pišete čudno, i svi one mirise detinjstva koji me zapahnu iz vaših rančeva i jakni. Zahvalna sam što ste zdravi i pravi. Polako se pripremajte za život. Nije ovo Švedska. Teško je. Probudite se.
Voli vas mama."
Žena mu se porodila, a on joj je napisao pismo koje bi svaka porodilja trebalo da dobije!
Piše: Sandra Todorović
