Majkl Polan je američki pisac, novinar, aktivista, autor knjiga o ishrani i nutricionizmu, poznat po krilatici: Jedite hranu. Ne previše. Uglavnom biljke.
Veliki je protivnik tzv. zapadnog načina ishrane, tj. prehrambene industrije i nutricionizma i smatra da je savremeni način života uništio socijalni i društveni značaj obroka u krugu porodice i prijatelja, a da se tom načinu jedenja treba vratiti jer on ima mnogo širu funkciju od samog konzumiranja hrane.
Kako izgleda zdrava ishrana? Izdvojili smo 20 saveta koji će vam biti dobar orijentir ukoliko želite da promenite način ishrane svoje porodice i poboljšate svoje zdravlje i zdravlje svoje dece.
1. Slušajte svoj instinkt
Većinu onoga što bi valjalo da znamo o tome šta treba jesti već nam je uglavnom poznato, ili nam je bar nekada bilo poznato dok nismo dopustili da nam stručnjaci za ishranu i reklame pomute veru u zdrav razum, tradiciju, suvisle dokaze, kao i u mudrost naših majki i baka.
2. Ne verujte previše novim naučnim otkrićima.
Većina nutricionističkih saveta koje smo dobili u poslednjih pola veka (naročito savet da masnoće u ishrani zamenimo ugljenim hidratima) zapravo su nas učinili manje zdravim i neizmerno debljim.
Celog života pogrešno kuvate pirinač: Spremljen na ovaj način ima čak 80% manje toksina! (RECEPT)
3. Klonite se etiketa.
Generalno je pravilo da je mnogo lakše nalepiti medicinsku etiketu na kutiju slatkih pahiljica nego na živ krompir ili šargarepu, sa izopačenim rezultatom da najzdravija hrana u supermarketu tiho sedi na rafovima, dok nekoliko rafova dalje prerađene namirice vište od novopečenih oznaka “zdravo, napravljeno od celih zrna”.
4. Kupujte na pijaci.
Hrana iz prodavnice je hrana koja je napravljena sa namerom da duže traje i da se transportuje daleko, a najsigurniji način da se ona učini čitavom i nekvarljivom jeste da se iz nje odstrane hranljivi sastojci.
5. Jedite hranu.
Obična, prava hrana još uvek postoji, uzgaja se, čak se povremeno i prodaje u supermarketima, a to je upravo ono što bi trebalo da jedemo.
6. Ako niste mršavi, ne znači da niste i neuhranjeni.
Ishrana zasnovana na kvantitetu više nego na kvalitetu iznedrila je jedno novo biće na svetsku pozornicu: ljudsko biće koje uspeva da bude istovremeno prejedeno i neuhranjeno, dve karakteristike koje je teško naći u istom telu u dugoj, prirodnoj istoriji naše vrste.
7. Ne tražite rešenje u apoteci.
Uloga medicine je da održi u životu one kojima je loše zbog zapadne ishrane. A da bi nam prirodna selekcija pomogla da se prilagodino zapadnoj ishrani, moramo biti spremni da dozvolimo da oni kojima je od nje loše umru.
Ovu hranu nikad nemojte jesti na prazan stomak: Uništiće vas!
8. Klonite se zapadne ishrane.
Ljudska životinja je prilagođena i očigledno sposobna da se izbori sa svim i svačim sa neverovatnim dijapazonom različite hrane, ali zapadni način ishrane, kako god da ga definišete, izgleda da ne spada u tu kategoriju.
9. Ne jedite ništa što vaša prabaka ne bi prepoznala kao hranu.
Da bismo bili bezbedni, treba da se vratimo barem nekoliko generacija unazad, u vreme kada većina sadašnje hrane nije ni postojala.
10. Izbegavajte prehrabmene proizvode koji u sebi sadrže sastoke koji su vam
a) nepoznati; b)koje je teško izgovoriti; c)kada ih je više od pet na broju ili u sebi imaju više od pet sastojaka; d) visokofruktozni kukuruzni sirup.
11. Izbegavajte prehrambene proizvode na čijim pakovanjima piše da pospešuju vaše zdravlje. Da bi neki proizvod mogao da stavi medicinske oznake na svoje pakovanje, najpre mora da ima pakovanje, tako da odmah možemo da zaključimo da je verovatno reč o prerađenoj, a ne celoj hrani.
Izgledaju duplo mlađe, niko nikad nije imao rak: Ovo je tajna naroda koji živi po 120 godina! (FOTO)
12. Kupujte na obodima supermarketa, što dalje od sredine. Ako se držite ivice, imaćete više šanse da završite sa pravom hranom u svojoj korpi.
13. Jedite najviše bilje, a naročito lisnate delove. Uprkos različitim uverenjima, jedino oko čega se svi nutricionisti slažu jeste da treba “jesti više biljaka”.
14. Jedite kao svaštojed. Što više različitih vrsta jedete, to su veće šanse da pokrijete svoje osnovne potrebe za hranljivošću.
15. Jedite divlje namirnice kad god vam se ukaže prilika. Divlje biljke se moraju odbraniti od štetočina i bolesti bez naše pomoći, pa zato sadrže mnogo veće količine fitohemikalija od svojih domaćih rođaka.
16. Jedite više kao Francuzi, ili Italijani, ili Japanci, ili Indijanci, ili Grci. Ljudi koji se hrane po pravilima tradicionalne ishrane u osnovi su zdraviji od onih koji jedu savremenu, zapadnu ishranu. Kroz dug i razvojni proces učenja na greškama, kulture otkrivaju šta funkcioniše – kako na najbolji način izmiriti ljudiske potrebe onim što priroda nudi na određenom mestu.
17. Plati više – jedi manje. Trampite kvantitet za kvalitet. Smanjivanje kalorija po svemu sudeći usporava starenje i produžava život – prejedanje dovodi do deobe ćelija, a na najgori mogući način to čini kod ćelija kancera. Smanjenje unosa kalorija obuzdava i proizvodnju slobodnih radilala, sprečava zapaljenja i smanjuje rizik od većine zapadnih bolesti.
18. Jedite obroke. Najveća pretnja obroku kakav smo nekada imali svakako je užina, koja je poslednjih godina kolonizovala čitave delove dana i mesta u našim životima. Kolorije koje smo dodali svojoj ishrani u poslednjih dvadeset godina došle su upravo u obliku grickalica i užine. Zbog toga sve što jedete, jedite za stolom i pokušajte da ne jedete sami.
19. Jedine sporije. Na taj način ćete sebi pružiti šansu da saznate kad da stanete. Potrebno je negde oko 20 minuta pre nego što mozak dobije informaciju da je stomak pun. Većini je, na žalost, potrebno mnogo manje od 20 minuta da završi s obrokom.
20. Kuvajte, a ako imate uslova, zasadite i baštu. Učestvovanje u zamršenim i beskrajno zanimljivim procesima dobijanja hrane najsigurniji je način da izbegnete kulturu brze hrane i vrednosti koje ona podrazumeva. Kao kuvar u sopstvenoj kuhinji uživate u zadovoljstvu sveznanja o svojoj hrani, kojoj nijedna količina supermarket istraživanja ili oznaka nije u stanju da parira.
Iz knjige "U Odbranu hrane", Majkl Polan
