Svi podaci pokazuju da je glavobolja medicinsko stanje koje može da se smatra jednim od najčešćih zdravstvenih problema. Migrena, tenziona glavobolja, klaster glavobolja, hronična dnevna glavobolja... kako god ih stručno nazivali, tek više od pola svetske populacije pati od njih.
Bol i kako ga se osloboditi jedino je na šta se pacijenti fokusiraju, bez posebnog udubljivanja u njegov uzrok. Kako objašnjava dr Miodrag Manigoda, neurolog Doma zdravlja MediGroup Dr Ristić, glavobolje se mogu podeliti u dve velike grupe: primarne i sekundarne.
"U primarne glavobolje spadaju one koje predstavljaju oboljenje same za sebe, odnosno nisu uzrokovane nekom drugom bolešću, i tu spadaju migrena, tenziona glavobolja, klaster i druge ređe primarne glavobolje. Najčešće iz ove grupe su migrena i tenziona glavobolja. Jako veliki broj ljudi pati od njih, a uticaj na svakodnevni život pojedinca je ogroman. Njihov prirodni tok može biti dvojak. Naime, one mogu ostati u takozvanoj epizodičnoj formi, kada se napada i javljaju manje od 15 dana mesečno, a mogu preći u stanje koje se zove hronična dnevna glavobolja, kada pacijenti svaki ili svaki drugi dan imaju glavobolju", kaže dr Manigoda i dodaje:
"Veoma retko neke od ovih glavobolja mogu biti udružene sa stanjima koja ugrožavaju život. Recimo, kod migrene sa aurom je nešto povećan rizik od nastanka moždanog udara, a posebno kod žena koje su pušači i uporedo s tim koriste oralna kontraceptivna sredstva. Sekundarne glavobolje su glavobolje kod kojih postoji neki uzrok, odnosno zdravstveni poremećaj koji se manifestuje pojavom glavobolje. Čitav niz oboljenja i stanja može se manifestovati pojavom glavobolje poput banalnih oboljenja vezanih za blage infekcije, preko čestih glavobolja vezanih za poremećaje funkcije vratnog dela kičme, poremećaje funkcije očiju, do vrlo ozbiljnih oboljenja kao što su zapaljenja moždanih opni, mozga, tumora mozga i moždanih opni, oboljenja krvnih sudova mozga itd.
Savet gastroenterologa: Kako se rešiti gastritisa i kiseline? Da li smeta kafa?
"Praksa potvrđuje da postoji međusobna povezanost pojave glavobolje i faza menstrualnog ciklusa kod žena. Ovakva povezanost postoji zbog uticaja koji varijacije polnih hormona kod žene, estrogena i progesterona, imaju na pojavu glavobolje, pre svega na pojavu migrene. Jasno je pokazano da su jedan od najčešćih okidača za nastanak migrenskog ataka promene u nivou polnih hormona tokom menstrualnog ciklusa. Treba napomenuti da varijacije nivoa polnih hormona kod žena nisu uzrok migrene, već samo jedan od okidača. Pored uticaja polnih hormona na pojavu glavobolje, kao jedan od mogućih uzroka sekundarnih glavobolja javlja se i snižena funkcij štitne žlezde ili hipotireoza", naglašava dr Manigoda.
Najveći broj osoba sa glavoboljom se ne javlja lekaru, već sam uzima uobičajene analgetike. I, zaista, u najvećem broju slučajeva ovakav postupak pomaže. Međutim, da li je to dugoročno rešenje?
"Svakako nije!", kaže dr Miodrag Manigoda i dodaje:
"Bez obzira na to o kakvoj se glavobolji radi, da li nas ona brine ili ne, odnosno da li je uobičajena ili ne, potrebno je u nekom trenutku javiti se lekaru, pre svega neurologu, radi uspostavljanja adekvatne dijagnoze. Naime, glavobolja može biti simptom veoma ozbiljnih oboljenja čije je inicijalne znake neophodno prepoznati na vreme i što hitnije se javiti radi daljeg tretmana. Ovo su samo neke od situacija koje predstavljaju takozvane ”crvene zastavice” upozorenja da je glavobolja potencijalno opasna: svaka glavobolja koja počinje kod osobe starije od 50 godina, izuzetno nagli početak, veoma jake, ”najgore ikada doživljene glavobolje“, glavobolja čiji se intenzitet, učestalost i trajanje pojačavaju s vremenom, zatim glavobolja udružena sa povišenom telesnom temperaturom, zategnutim vratom i pojavom osipa po koži, svaka glavobolja nakon traume itd. Ključno je razumeti da je potrebno adekvatno tretirati glavobolju u saradnji sa lekarom.
Odgovor endokrinologa: Imam hašimoto, uvećanu štitnu žlezdu i neredovne menstruacije!
