Mi se teško mirimo sa promenama koje nam novo doba donosi. Skloni smo da uviđamo samo loše strane interneta, loše strane novih propisa, primećujemo uglavnom pogrešno orijentisanu omladinu, dok nam promiču brojne olakšice, puno dece u “zlatnoj sredini”, ali i briljantnih postignuća današnjih adolescenata.
Droga. Ima je, bilo je i biće je
Ne možemo se osloniti na tačnu statistiku, ali većina tinejdžera nema baš nikakve veze sa drogom. Edukovani su dovoljno da budu uplašeni i obazrivi. Manji procenat dece, koja jesu u dodiru sa narkoticima u bilo kom obliku i smislu, zahvaljujući dostupnim testovima, biće otkriveno i spašeno na vreme. Mali procenat će stradati. Podvlačim – jako mali procenat. I to je puno, ali droga je tu i nećemo se praviti da nije. Ubedljiva većina ići će iz razvojne faze u razvojnu fazu i bezbedno ući u životni period u kom ta tema više nije čak ni diskutabilna.
Muzika i stil oblačenja
Za odrasle muzika je lek za dušu, najbolji prijatelj naših emocija i uspomena, a za tinejdžere način da se uklope u društvo ili pak pokušaju da budu sasvim posebni. U prevodu – sredstvo socijalizacije i praćenje energije koja je prejaka, a neusmerena.
Iz tih razloga muzika, koju će i sami ismevati za pet godina, sada trešti iz njihovih telefona. To je apsolutno prolazno i uglavnom bezopasno. Da bi se devojčica obukla kao pevaljka, prvo neko mora tu garderobu da joj obezbedi. Dakle nije kriva samo pevaljka koja je na TV-u nosila šljokice i pevala treš-pesmu o tome kako je super biti ljubavnica. Još je više kriva porodica koja deci nije objasnila razliku između estrade i realnog života. Ali, ne smemo zaboraviti, većina je objasnila deci, tako da imamo puno dece sasvim pristojno obučene i bez ambicija da se ikada skinu/obuku kao cirkus.
Muzika je nekad bila kvalitetnija, to je verovatno je istina. Ali mi se sećamo samo hitova, a ko zna koliko jednako loše muzike je nastajalo tada, kao i sada, samo se na sceni ta muzika kratko zadržavala, pa se sada ni ne sećamo. I danas nastaju pravi, kvalitetni hitovi uz koje neko stvara uspomene i za 40 godina govoriće sa ponosom: E to su bila vremena, a vi, današnji klinci, nemate pojma.
Dok se oni smaraju mi ne osećamo grižu savesti: Roditeljstvo je lako ako se prate ovi koraci!
Dokazivanje skupim automobilima i putovanjima
Neizbežni snobizam u minimalnom procentu dostupan deci. Neuporedivo više dece nema nikakve veze sa tom pričom, oni samo gledaju sa strane, još im se pojam takvog bogatstva ili “bogatstva” nije smučio, pa se pomalo dive, ali za 10 godina misliće isto što i mi danas – nije zlato sve što sja. Poštovaće uspeh, ali i naučiti da razlikuju motivišući original od jadne kopije.
Obrazovanje
Da li je realno da će današnja omladina sa 30 godina starosti biti neinformisana? NE! Znaće i puno više od nas u tim godinama.
Nije presudno što ih danas, sa 15 godina, ništa ne zanima. Mi smo iznajmljivali knjige, pa dok ne saznaš najvažnije o nekoj temi iz tri izvora, prođe mesec. Danas to je dva-tri sata u toplom domu. Za informacijama će, zbog olakšica, posegnuti mnogo veći broj mladih nego pre. Samo ne sa 15, već sa 22 godine, na primer. Nije kasno.
Naučnici došli do zanimljivog otkrića: Ovako ćete saznati bebinu ličnost i pre nego što se rodi!
Formalni, obrazovni sistem je prevaziđen, jer je to samo jedna šansa da saznamo, ali više nije jedina. Smatram sistem neophodnim, vaspitno važnim trenerom volje i upornosti, kakav god da je. Ali i onaj ko izađe polupismen iz tog sistema, imaće čitavu lepezu mogućnosti za “popravni”. Mnogi će šanse iskoristiti, a biće i onih koji neće. Normalno.
Ozbiljnost, koju nam donosi momenat kada postanemo roditelji desiće se i njima. Samo će oni znati engleski bez izuzetka, biće informatički pismeni, znaće da obezbede let i hotel i stipendije samostalno, a ne kao mi da ostavljaju agencijama bogatstvo. Povezaće se međusobno i sa ritmom razvijenih zemalja, mnogo bolje nego mi nekada, sa pismima i dva TV kanala. Danas, kada nas bilo šta interesuje, odemo na forum ili Fejzbuk grupu. Ljudi su već okupljeni oko date teme. Manje se greši.
Reći će mnogi – loši fakulteti. Pa i naši su bili prilično loši, isključivo teorijski orijentisani, pa je neko uspeo to da nadomesti, neko nije. Tako će biti i sa novim generacijama.
Internet
Pogrešni uzori, psovke, loši sadržaji… prete iz onlajn sveta. Istina. To je novo ruho starog problema. Još nisam čula da je najpopularniji u osnovnoj školi bio pozitivan lik. Dakle pričati, pričati, pričati sa decom – šta je šta i ko je ko, na koga se ugledaš, a koga samo poznaješ ili slušaš na Jutjubu. Staro rešenje. Već u srednjoj školi se priča menja. Pa kako u kojoj. U gimnaziji ćeš teško ispasti frajer jer si nepismen, vređaš okolo, drogiraš se i urličeš. Fakultet ili zaposlenje donose nova iskustva. Okreneš se – a ono neki novi klinci nemaju pojma… Lako se zaneseš da neće ni saznati.
Da je batina dobra, ne bi izašla iz raja: Ugledni srpski dečji psihijatar o kažnjavanju!
Pesimizam i nepoverenje u mlade
…a uglavnom na osnovu crne hronike i tri učenika koji, od 30 u odeljenju, prave problem. To je nepravedno i uvredljivo. Dece ima razne, sa maštom i bez, kritičkim mišljenjem i bez, voljom i bez…različitih sudbina, sa realnim i nerealnim planovima, ali da kolektivno srljamo u propast – nije tačno! Najviše dece je u sredini.
Moj nastavnik fizičkog tvrdio je da od nas ništa biti neće. E da nas vidi sada… a baš nas je uvredio.
Ova tema nema kraj.
Tvrdimo da smo deci sve dali, pa moramo paziti da im najvažnije ne oduzmemo: veru u sebe.
(Autor: pedagog Snežana Golić; Izvor: Zelena učionica)
