Svaki slučaj autizma je drugačiji, ne postoje dva ista. Od ovog razvojnog poremećaja oboli 62 na 10.000 osoba u svetu, a približno je tako i u Srbiji. Obično su deca prepuštena roditeljima na staranje, a zavisi od društva u kom žive koliko će biti uključena u zajednicu. Autizam karakteriše zaostajanje u razvoju socijalnih i komunikacijskih veština i različiti oblici ponašanja - takva deca ne žele da govore ni da se druže, a mnoga od njih u susretu s ljudima ispoljavaju strah, plač, agresiju.
Zbog ovakvog ponašanja njihovi roditelji, kao i roditelji druge dece sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, susreću se sa stigmom društva, predrasudama, stereotipima i - diskriminacijom. Pate skoro koliko i njihova deca jer su okruženi neznanjem i nerazumevanjem okoline, koja smatra da je vaspitanje autističnog deteta ravno vaspitanju dece bez ovog problema. Kad ih pitaju postoje li stvari koje bi voleli da ljudi znaju o svemu tome, naravno da imaju odgovore. Evo šta bismo kao humani ljudi trebalo da znamo o autizmu...
Samo bez osuđivanja Ako vidite u supermarketu mamu s detetom bez imalo kontrole, razmislite dva put pre nego što ih osudite. Za roditelje s decom u spektru autizma i običan odlazak u supermarket ili putovanje autobusom ili avionom, čak i izlazak ispred zgrade može biti veliki izazov s potencijalno zastrašujućim scenarijem - dete koje trči okolo, ruši stvari s polica, razbija ih, baca se po podu... U tom slučaju saosećajan pogled i osmeh drugih puno više pomažu od kolutanja očiju.
Nije ono što vidite u filmu Kako bi dali podršku borbi sa autizmom, filmski stvaraoci često prave filmove koji veličaju potencijale autističnih ljudi. Tako je, na primer, Dastin Hofman u "Kišnom čoveku"imao neverovatno pamćenje, a Ben Aflek matematičke sposobnosti u "Računovođi". I to je razlog što mnogi ne znaju da je stvarnost najčešće mnogo drugačija.
Iako ima dece koja ispoljavaju jedinstvene sposobnost, za veći broj njih je borba učenje elementarnih stvari kao što su uzimanje hrane, samostalni odlazak u toalet... Roditelji se strahovito muče u svakodnevnim aktivnostima jer neki mališani svoje stanje ispoljavaju samopovređivanjem. Dakle, filmovi sa ovom tematikom nisu ni približni svakodnevici koju i jedni i drugi prolaze.
Autizam je nevidljiv Autizam često ne može da se vidi, skoro je nevidljiv. Na deci se ništa ne primećuje, a roditelji često stavljaju na društvene mreže njihove fotografije gde izgledaju srećno i nasmejano. Ali kao što znamo, slike na društvenim mrežama ne govore celu istinu.
Zovite ih na rođendane Deca sa ovim poremećajem možda ne govore i ne reaguju, ali vole da se igraju i zabavljaju kao i sva druga. Samo to ne znaju da pokažu! Roditeljima je drago kad njihovo čedo neko pozove na dečji rođendan ili neku drugu zabavu. To je prilika da se ono uključi u društvo, test njegovih veština i sklapanja prijateljstava. Možda malo drugačijih, ali ipak - prijateljstava.
Razumeju šta pričamo Ni slučajno ne pomišljajte da autistična deca ne razumeju šta pričamo. Prema tome, ne ponašajte se kao da nisu tu i ne govorite stvari koje mogu da ih povrede. Možda ne mogu da nam odgovore kako treba, ali - sve čuju, a neretko imaju jake receptivne jezičke veštine, čak i ako ne znaju da se izraze. Oni osećaju kad se pogrešno govori o njima i zato vas molimo da to ne radite!
Ne zovite ih "posebnim" Trebalo bi da naučimo kako da se izražavamo kad govorimo o deci sa autizmom. Roditelji ne vole ako iz zovemo "posebnim" i "invalidnim" jer te reči imaju negativnu konotaciju. Njihove osnovne ljudske su potrebe iste kao kod svih ljudi - samo im je potrebna pomoć u pristupu.
Razgovarajte s njihovim roditeljima Autizam nije tabu tema, naprotiv. Zato ne izbegavajte razgovor o tome, svim svakodnevnim problemima i mogućim rešenjima. Roditeljima će značiti da podele iskustvo, a naša znatiželja treba da bude ljudska, a ne bolesna. I još nešto - svojoj deci objasnite sve o autizmu. Jedino tako ih možete naučiti da nismo svi isti i da poštuju i uvažavaju sve različitosti.
