Branka Ristanović, mama tri mala dečaka koja sa porodicom živi u Tokiju, na svom instagram profilu objavila je svoju iskrenu priču o problemima sa svakodnevnim izlaženjem na kraj sa troje dece bez vikanja i histerisanja. Mnogi roditelji su je u komentarima podržali priznajući da se susreću sa istim problemom, i da im takođe ne uspeva pristup “budi smiren, strpljiv i sve rešavaj razgovorom”. Prenosimo je u celosti njen status kao i neke od komentara:
“Blaga, topla i puna ljubavi? Kako da ne! Sve više sam sigurna da moja deca mene takvu najmanje viđaju! Dobila sam mnooogoo poruka podrške za istinu, na odgovor na storiju da histerišem i vičem na decu! Ne možete ni da zamislite koliko! I onda pročitam To je NEMOĆ! I shvatim da jeste, i to mi pomogne samo u toliko da se osećam još gore!
Nađi način da pristupiš! Hoću, jednom, uspem i dvojici, ali trojici, tako malim, da pristupim?!? Svim teoretičarima kazem Ne Može! Predivno je to što se plasira, savršeno, meni služi samo da me grize savest koja me i inače grize i da se osetim još gore i nesposobnije! Jedno dece VRIIIŠTI jer želi tablet, drugo skače po lobanji trećem, a onda treće dok ja pokušavam da ih razdvojim ujede prvog iz besa do krvi. Teoretičari šta kazu: da razgovaram?! Sa decom u transu?! Da ih pustim!? Da se poubijaju!? Moja dva manja sina su izgrebana tako da ih mažem Šaljić melemom, i imaju ujede i podlive po telu da plačem kada ih kupam! Pa reći će stručnjaci da je to zato što ja urlam ili ih tresnem po dupetu dok ih razdvajam?!? Jel da?! Treba da pričam i razgovaram, kao da nisam milijardu puta to uradila! Detetu koje ima 2 godine da objasnim kako kada ga brat napadne i udari i ujede on treba da kaže “Nema veze bato, ja te volim i ti mene voliš i sve će to kada porastemo da prođe?!” Tvrdim da SVE TEORIJE PADAJU U VODU kada imate troje male dece!
Plus bez ikakvog problema mogu da dodam da je problem i u meni i da sam ja vrlo istrošenih živaca i karakter mi je impulsivan i ne doprinosim mnogo, neki drugi karakter majke bi im mnogo više pomogao da ih umiri, ali ja ne uspevam! Ne želim da urlam, ne želim da histerišem, ne daj Bože da ih bijem…. Ali svako ko priča i piše kako treba pričati i objasniti mu – Taj ne zna šta znači imati više male dece, ili je apsolutno izuzetak i divim mu se! Da se razumemo, sve to što se teoretiše i ja MISLIM, sve to i je ŽELIM da pružim svojoj deci – ali JA NE USPEVAM!”
Komentari pratilaca:
“Sve sto si napisala je živa istina. Najgore je sto svuda čitamo ne treba ovo, ne treba ono, i onda sebi nabijamo još veću nervozu da ne radimo kako treba. Ja izjutra mogu sve, sve stižem i imam živaca ali kako se primiče noć tako mi dođe da lupam glavom o zid i jedva čekam da ih svo četvoro smjestim u krevet i da psihički odmorim.”
“Upravo tako! Pored svega kako se osećamo od nemoći, ubace nam i osećaj da smo "nesposobne" kao majke. Onda se osećamo loše, sto uopste dobrom ne doprinosi. Onda nam jos gore. Umesto da uveče legnem nasmejana, legnem i preispitujem se, gde ja to grešim.”
"Tako je i nikako drugačije. Previše je postala moderna metoda razgovora sa detetom od 2 ili 3 god, a efekta apsolutno nema. Posebno gde su 2 ili više deteta. Jer da je tako dete bi odmah bilo odraslo i sve bi shvatalo, i roditelj mu ne bi ni trebao u te svrhe. Gluposti žive. Slažem se od do sa svim što si napisala. ”
“Napokon neko realan i iskren na ovom instagramu. Dosta više sa savršenom decom, čistim kuhinjama i u uštirkanom garderobom. Više mi je muka od silnih roditelj koučeva gde se čovek oseća još gore. Svi se deremo, i svima nam nekada pukne film, i sve nas po nekad grize savest zbog toga. Zašto se pretvarati da nije tako? Svaki put kad vidim vaš profil, pomislim kako bih izašla na kraj sa 3 dečaka! Kad jedva hendlujem sa jednim. (sam u inostranstvu). Ne treba decu klasifikovati i odvajati po polovima, ali da se ne lažemo devojčice su (ne sve, ali većinski) realno pametnije, mirnije i ne zanima ih 24h kako i gde će da naprave kakvo sran*e. Sve u svemu divim vam se i kapa do poda.”
“Bravo Branka!I ja sve potpisujem!Isto sam majka troje male dece, tri dečaka.I savršeno te razumem…Pružam podrsku . I hvala što kazžeš onako kako jeste, da i mene ne grize toliko savest.”
