Ratovi su mnogima odneli sve - porodicu, imetak, sreću... Sve što su imali.
Oni koji su preživeli teško zaboravljaju preživljene tragedije, a svako se sa gorkim uspomenama bori na svoj način - neko ćutanjem, neko pričom.
Jedan od njih je i sada odrastao mladić, čiju je porodicu zatekao rat u Bosni 1992. godine. Njegov otac je mobilizovan, a nakon toga su stigle najgore vesti. Od toga dana, svake noći je sanjao svog oca, a ono što se nakon toga dogodilo je potpuno neverovatno.
Zato je mladić odlučio da podeli sa svetom jedinu svetlu tačku i sreću iz svih tih ratnih godina:
"Imao sam nepunih 5 godina, bio je to rat, 1992. Jednog dana se samo stvorila panika i rekoše mi da se tata neće više vratiti.
Dnevnik jedne izbeglice: Uspomene čuvam u mislima, ne u stvarima
Naime, jedna granata je pala među njih 110, neki su pobegli, neki zarobljeni, a za njega su rekli da nije živ, da je nestao.
Nisam znao šta to tačno znači, ali sam ga sanjao svake noći, doalzi, prilazi mi, klekne da me zagrli, a onda ga neko pozove i on ode, a ja se probudim sav u suzama. Svaki dan sam pitao a ko će da vozi tatin auto pošto njega više nema, izluđivao sam ih sličnim pitanjima.
Svaku noć je dolazio u snove, i odlazio bez zagrljaja, niko mi nije vjerovao kad sam govorio da je živ.
Onda je stiglo pismo od njega, naveo je da je imao metak u stomaku i geler u grudima i da je zarobljen. Nakon 72 dana je uspešno izvrešna razmena.
Velika masa je čekala autobus, kiša je padala, ljudi su počeli da pršte od emocija, odjednom se pojavio mršav čovek, moj otac, i tada sam dobio ono što me činilo kompletnim detetom - neobičan zagrljaj.
Dok je bio na ratištu, žena ga prevarila sa 60 kolega: Vojnička osveta kakvu nije očekivala!
