Baka Munira iz jednog bosanskog sela prolazi životnu golgotu. O njenoj sudbini su drugi odlučivali, a ne ona.
Pristala je da ostane u lošim bračnim uslovima, a evo i zbog čega.
Posle svih životnih nedaća, rada do besvesti, tuge i suza, po stare dane ispriča svoju priču za Bosansku seharu.
Ova starica ima 80 godina i kroz život se bori stara i sama. Za svoju ekstremno malu penziju kaže "Koliko je da je, neka dugo traje".
Ima ćerku u Danskom koja je za godinu dana posećuje tri puta, ima još jednu ćerku u Americi koja nešto ređe dolazi. Rodila je ukupno 4 dece.
Baka je iz Osata, a njen muž je bio iz Žepe. Našli su se na jednom veselju na pola puta između njihovih kuća.
U 6. razredu, sa 13 godina ju je brat udao za tog čoveka.
"Brat me udao. Bila sam 6. razred."
Pošto je Munira bila jako mlada, na veselje je došla sa bratom i snajom. Kako kaže, tog dana su se napili i njen brat i njen budući svekar. Tada je njen brat odučio da je uda za sadašnjeg muža iako je bila takoreći dete.
"Otišla sam na sastanak s mužem i rekla sam mu da ne mogu da se udam za njega dok ne pitam majku. "
Kad se udala i doselila u muževljevo selo, za nju su govorili da joj je suprug doveo nekavo dete.
"Nisam htela ni da čujem da se udam jer nisam znala ni šta je to. A moj brat je tad glumio Boga i rekao mi da mi je on Bog i da je odlučio da me uda sa 13."
Plakala je na putu do majke.
Kad se udala, svekar i svekrva su je sjajno prihvatili.
"Kad sam došla kod svekrve ona je mene grlila i ljubila."
Imala je velikih problema sa mužem koji se odao alkoholu.
"Udao me brat za pjanu. On je samo pivo. Bio mu je veliki šećer. Od toga je i umro."
"Mene su volili svekar i svekrva, zato sam i ostajala sa mužem iako mi nije bilo dobro sa njim. Zbog svekrve sam ostala jer mi je pomagala oko dece. Tukao me je, a ja sam ostajala zbog svekrve sa njim."
