U decembru 2019. godine, porodica Karimanović iz mesta Suvi Dol, suočila se s najdubljim užasom koji jedan roditelj može preživeti. Njihova kćerka Monika Karamanović (12) je iznenada nestala. U svega nekoliko trenutaka, Aleksandra i Robert Karimanović su otkrili mračnu istinu.
Moniku, njihovu voljenu naslednicu, je otela ruka višestrukog povratničkog prestupnika Ninoslava Jovanovića, čija kriminalna hronika nosi teške ožiljke nasilja i zla, obuhvatajući više od dve decenije zatvora zbog gnusnih zločina seksualne prirode.
Tada dvanaestogodišnjakinju zloglasni Malčanski Berberin, tako nazvan jer je svoje žrtve šišao pre nego što ih napadne, presreo je u naselju Brzi Brod gde je devojčica pohađala šesti razred osnovne škole. Na prevaru je namamio u svoje vozilo i surovo je zlostavljao do 29. decembra kada je pronađena u selu Pasjača. Jovanović je izmicao poteri sve do 5. januara 2020. godine kada je uhapšen na groblju nedaleko od svoje kuće u selu Malča. Postao je prvi osuđenik na doživotnu robiju ali je iza rešetaka proveo samo dve jer je 8. jula 2022. godine preminuo u bolnici u Požarevcu.
Svaki taj dan potrage, za roditelje Monike trajao je kao večnost, obasjan samo tračkom svetlosti u nadi da će dobiti pozitivne informacije.
Devojčica je pronađena u selu Pasjača u niškom okrugu, stabilnog zdravstvenog stanja, ali vidno uplašena i iscrpljena.
Nakon dve godine od traumatičnog događaja koji je potresao celu Srbiju oglasila se Aleksandra, Monikina mama koja je za "Naj ženu" ispričala kako je danas Monika, sa kakvim se problemima i posledicama suočavaju.
"Dobro je Monika, sve bolje i bolje, ima svoje minute kada joj nije dobro. Uhvati je panika, bude nervozna i plače. Spominje često nemili događaj. Škola joj je organizovala besplatnu terapiju, pa sada sa njom rade tri doktora", rekla je Monikina mama.
"Monika se drži dobro, postepeno se stapa sa svojom suštinom, s intervalima nesigurnosti. Krize panike je ponekad savladavaju, izranjajući s nervozom i suzama. Bolne epizode prošlosti često izlaze na površinu. Obrazovna institucija je odobrila besplatno savetovanje, te se trenutno pod njegovim okriljem radi sa tri iskusna terapeuta".
Posle duševne kataklizme koja ju je oborila psihički, trnovit put ka ozdravljenju Monike iz Suvog Dola određuje pronalaženje suštinske ravnoteže i povratak stare rutine.
"Monika izbegava socijalizaciju s vršnjacima gotovo bez izuzetka. Pogubno se plaši samostalnog kretanja, ne pronalazi slobodu u tome. I dalje postoji ozbiljno ograničenje vezano za samostalnost na otvorenom. Uvek prisustvo pratilaca postaje imperativ, dok nas, kao roditelje, obuzima nedoumica o svemu što je prošla. U poslednje vreme je s vremena na vreme spremna prošetati se sa svojim drugaricama do stepeništa ispred kuće, i čak tada, kompletna melodija haosa narušava naš unutrašnji mir," dodaje majka Monike, duboko potresena zbog užasnog iskustva svoje mezimice.
Aleksandra ističe kako neće moći nikad potpuno zaceliti rane posle svega što su prošli i pretrpeli, večna bol koja se duboko uvukla neće se nikada povući.
"Kada Monika pominje tu nemilu epizodu, nikada ne izgovara ime počinioca, već ga proziva enigmatično kao 'Onaj', jer je to saznanje pogodi. Traumu je ponavljala kroz snove, preplavljujući noći neprestanim prikazivanjem tih mračnih trenutaka. Te slike nikako ne blede. To je kao kada te zmija ili gušter ujede, a ti se bojiš svake vrste reptila, ne zbog toga što je Monika doživela".
Monikina sposobnost pamćenja se čvrsto vezuje za lice svog otmičara, pa svaki put kad se susretne s nepoznatim muškarcem, ona se preplavi nepodnošljivim nemirima.
"Strahovi preovlađuju, kako u njenom svetu, tako i u našem. Monika se užasava nepoznatih ljudi, baš kao i glasova koji bude sećanje na taj uznemirujući glas otmičara. Bez obzira na dnevno svetlo, pratim je putem do škole, neumorno je dovodeći do sigurnosti našeg doma," objašnjava Aleksandra.
Iako je nastavila svoje školovanje, Monika već hrabro hrli ka svojoj budućnosti, sa jasnim izgledima ka konkretnom usmerenju.
