Sreten, Dragomir, Zoran, Olivera i Bogoljub Karić prošli su dug put od siromašne porodice iz Peći, do malih privrednika, pa sve do moćne dinastije i najbogatije srpske porodice. Iako danas imaju sve što požele i mnogo više, naučeni su da uvek poštuju i neguju prave vrednosti i da nikada ne zaborave svoje pretke i korene.
Njihova majka Danica je bila domaćica, dok se otac Janićije bavio trgovinom, a preminuo je 2010. Sa druge strane, majka Danica se već 2011. zamonašila u Pećkoj patrijaršiji i uzela je monaško ime Angelina. Umrla je 29. decembra 2019. godine u Beogradu.
Iako su se borili svim snagama da svojoj deci pruže što bolje uslove za život, i da ih vaspitavaju u duhu pravoslavlja i preduzetništva, siromaštvo ih nikako nije naputalo. Nekada su bili toliko teški dani, da su za doručak dobijali samo šerbet i hleb, a ni jednog ni drugog nisu imali dovoljno. Ali, sloga i porodica im je uvek bila na prvom mestu i tako je ostalo do danas. Brojna familija je veoma često na okupu i trude se da zastupaju tradicionalne vrednosti koje su umnogome zaboravljene i odbačene.
Bogoljub Karić, kao najmlađe dete u porodici, čini se da je bio i najpreduzemljiviji. Kao dete od šest godina prodavao je klaker. Kad se obogatio želeo je svima da pokaže svoje bogatstvo.
- Rođen sam u vrlo siromašnoj porodici. Nismo bežali ni od najtežih fizičkih poslova, a svoj prvi biznis započeli smo u jednoj omanjoj garaži. Radili smo i još uvek radimo najmanje po 16 sati dnevno. I već sa 23 godine napravio sam kuću od 800 kvadrata u Peći. Celog života braća i ja radimo i ovde i na Istoku a u našu zemlju smo ulagali u moderne tehnologije i institucije koje su promenile lice Srbije - rekao je Bogoljub jednom prilikom.
Šezdesetih godina braća su osnovala grupu "Plave zvezde", a naziv su dali po zvezdanom nebu u Peći, Bio je to prvi vokalno-instrumentalni sastav u tom mestu. Šesnaestogodišnji Bogoljub svirao je bas-gitaru i preuzeo ulogu menadžera. "Mogu slobodno da kažem da su Plave zvezde otvorile vrata roku, Bitlsima i Šedousima, Rolingstonsima na Kosmetu.
Prodoran, sa devizom "para vrti gde burgija neće", Bogoljub je 70-ih godina došao na ideju da stvore svoju kompaniju. Od zarađenog novca su otvorili servis precizne mehanike „Tehničar“.
Sredinom sedamdesetih godina su osnovali radionicu „Kosovouniverzum“ u kojoj su proizvodili značke i privezke. Nakon toga su firmu preregistrovali u kompaniju „Braća Karić“ i proizvodili su ašove, lopate i plugove. Pošto su bili prvo privatno preduzeće koje je proizvodilo poljoprivredne alatke, dobili su kredit Međunarodne banke za razvoj. Za kratko vreme fabrika se razvila u veliku kompaniju koja posluje u mnogim zemljama i raznim oblastima, kao što su telekomunikacije, trgovina, finansije, obrazovanje i druge delatnosti.
Tako je spontano rođeno ime koje u to vreme postaje sinonim za mali, privatni biznis, a danas za veliku kompaniju koja se bavi građevinarstvom, informatikom, medijima, telekomunikacijama, bankarstvom, osiguranjem, trgovinom i obrazovanjem.
- Mi Karići imamo svoj nepisani ustav u kome su tačno utvrđene glavne obaveze i dužnosti svih članova porodice. Nad ovim pravilima ponašanja brine i bdi majka Danica. Glavna pravila tiču se uzajamne solidarnosti, pomaganja i podrške - istakao je Bogoljub.
Prvi veliki zarađeni novac
Kao izuzetno snalažljiv mladić, ogromne pare zaradio je veoma rano i to zahvaljujući vrlo interesantnoj poslovnoj ideji.
- Bio sam bogat još u Brozovo vreme. Prve velike pare zaradio sam kao mladić. Išao sam pored nekog otpada u Peći i tamo video gomilu starih amortizera kako propada. Sinula mi je ideja da se taj odlični čelik može iskoristiti. Ima na amortizeru jedan deo što liči na šipku. Trebalo je taj deo samo malo obraditi, zašiljiti i učiniti ga, tako, fantastičnim alatom – štemajz tj. sekač za razbijanje betona, zidova. Dao sam još da se gornji deo ofarba u plavo a šiljasti u crveno. I ta je alatka preplavila i naše i inostrane radnje. Bile su to prve velike pare, zarada ogromna."
Naslednici
Deca sve četvorice braće Karić i njihove sestre Olivere su bez izuzetka školovana u najuglednijim evropskim školama i skoro sva su zaposlena u sistemu porodičnih kompanija.
Imali su u vlasništvu brojne kompanije
Bogoljub Karić zajedno sa svojom braćom je 1989. godine osnovao građevinsku kompaniju „Agroinžinjering“ koja je do 2004. godine poslovala u jugoistočnoj Evropi. Dve godine kasnije je osnovao „EUnet Srbija“, prvi Internet provajder u Srbiji. Biznismen je 1992. godine osnovao Fondaciju Karić koja se bavi humanitarnim akcijama i „Astra grupu“, jednu od najvećih privatnih međunarodnih grupacija u jugoistočnom delu Evrope.
Naredne godine Bogoljub je postao vlasnik i direktor prvog privatnog univerziteta u Srbiji koji je nazvao „Braća Karić“ (BK Univerzitet). Fakultet je 2008. godine prodat i promenio je ime u „Alfa univerzitet“. Takođe je osnovao prvi privatni univerzitet u Rusiji sa šest fakulteta. Braća Karić su 1994. godine sa Javnim preduzećem PTT saobraćaja „Srbija“ osnovali kompaniju „Mobilne telekomunikacije Srbije“ ili skraćeno „Mobtel Srbija“, prema pisanju biografije.org.
Početkom 1995. godine sa radom je počela Televizija „BK“, prva privatna televizija u Srbiji. Na njoj se uglavnom emitovao informativni program, a popularne političke emisije su bile „Suočavanje“, „Klopka“ i „Nije srpski ćutati“. Sa radom je prestala 9. marta 2007. godine. Boguljub Karić je takođe vlasnik časopisa „Intervju“, „Jefimija“, „Porodica“, „Profil“ i „Dama“. U oktobru 1998. godine je postao ministar bez portfelja u vladi Mirka Marjanovića, a sredinom naredne godine je podneo ostavku.
U decembru 2000. godine je osnovao Udruženje industrijalaca i preduzetnika državne zajednice Srbije i Crne Gore. U maju 2004. godine je formirao političku stranku Pokret snaga Srbije. Iste godine se kandidovao za predsednika Srbije i sa 568 691 glasom (18,23%) je bio treći, posle Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.
Snažne žene braće Karić
Najstariji Sreten, koji je preminuo 2017. godine, bio je oženjen Slavicom Karić. Ovu dama je izuzetno cenjeni član poznate familije. Preko 40 godina su bili u braku, majka je četvoro dece, ali i baka šestoro unučadi.
Hafa i Dragomir Karić u ljubavi su više od pet decenija. Njihov odnos se, kako često ističu, zasniva na poštovanju, podršci i razumevanju, što je ključ za sve njihove poslovne uspehe i porodičnu sreću. Hafa je majka četvoro dece i trinaestoro unučadi.
Marijana i Zoran Karić godinama su u skladnom braku u kom su dobili četvoro dece, ali i sedmoro unučadi. Marijana je izdala i kuvar tradicionalnih jela s Kosova i Metohije, a često se spominje i to da je ona najbolja kuvarica u porodici.
Milanka Karić sa Bogoljubom ima četvoro dece i petoro unučadi. Upoznali su se kada je ona imala petnaest, a on osamnaest godina. Pri prvom susretu, Bogoljub joj je rekao da će biti njegova žena, iako u to nije odmah poverovala, njih dvoje su u braku više od pola veka.
Humanost na delu
Ne samo kao odgovor na danas opšteprihvaćeni termin društvena odgovornost, već pre svega osećajući ljudsku i patriotsku potrebu, Bogoljub Karić je davne 1979. godine osmislio Socijalni savet u Peći koji će prerasti u Karić fondaciju. Sa idejom da ponosno promoviše svoju zemlju.
- Neka Karić fondacija bude skromni doprinos porodice Karić svome otečestvu. Možda se tako bar za korak, približimo velikanima kao što su kapetan Miša, Tekelija, Kolarac, Spasić, Dunđerski ili Luka Ćelović, koje potomci pamte ne po trgovini solju ili po proizvodnji piva, nego po onim materijalnim i duhovnim dobrima koja su zaveštavali i koja su gradili svome narodu. Dakle, neka ovo bude samo jedna cigla u toj impozantnoj građevini nacionalnih zaveštanja - rekla je Milanka Karić na dodeli prvih Nagrada “Braća Karić”, 1998. godine.
Posle dugogodišnjeg rada i mnogobrojnih uspeha širom sveta, porodica Karić je dobitnik mnogih priznanja i nagrada, a od svih Bogoljub posebno ističe orden Svetog Save. Iako sada imaju pravu imperiju i na računima enormne cifre novca, nikada nisu zaboravili ono što su ih učini roditelji - da uvek imaju na umu odakle su počeli i kako su živeli. Zato danas veliki deo svog bogatstva daju u humanitarne svrhe, pomažući ljudima koji se bore za život i egzistenciju. Takođe, velika su podrška mladima u razvijanju njihovih profesionalnih puteva.
